Od ukrasa do trpeze

U narodu postoji izreka „pukla tikva“ za ljude koji su bili veoma bliski, a onda su se posvađali. A ima i ona: „Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se obijaju“, koja se koristi kada želi da se istakne da se svaki „nečastiv“ posao završava loše.

Zašto je baš tikva izabrana kao glavni motiv u ovim poslovicama znaće verovatno stariji da objasne. A tikva ni kriva, ni dužna, u stvari je veoma korisna biljka.

Proleće je pravi trenutak za setvu semena, kako u saksijama, tako i u bašti. Međutim, prilikom setve semena u bašti zemlja u proleće nije dovoljno ugrejana, što može dovesti do toga da seme veoma dugo klija, a ponekad čak i da klica propadne. Vrežaste biljke iz porodice tikava zahtevaju visoku temperaturu klijanja, stoga je potrebno setvu semena ostaviti za nešto kasnije. I zato je najbolje da to bude početkom i sredinom maja.

Ukoliko želimo da predupredimo propadanje klice, seme možemo posejati u saksije koje ćemo držati u zatvorenom prostoru. Na taj način biljke će i do 15 dana ranije sazreti u odnosu na klasične vrste koje se seju u bašti. Prilikom setve ove vrste tikava potrebno je predvideti prostrano mesto na kome će one biti gajene. Zato možemo posejati samo nekoliko biljaka i imati plodova dovoljno za celu jednu porodicu.

Setva semena veoma je jednostavna. Semenke su veoma krupne i mogu se posejati u saksije po dve ili tri. Kasnije ćemo ih premestiti u baštu i izdvojiti za njih i desetinu kvadrata gde će rasti i dati veliki broj plodova. Tikve vole toplotu i kvalitetan supstrat, a nakon ubiranja mogu se čuvati i do šest meseci. Njihove semenke su prave energetske bombe!

Muskatna tikva je veoma slična običnoj tikvi, odnosno duleku. Seme muskatne tikve je nešto sitnije od semena duleka. Ono je veoma otporno na truljenje pa se može posejati direktno u baštu čak i kada je hladnije vreme. To je biljka koja ne zahteva mnogo mesta za gajenje zato što nije tako jaka i invazivna. Međutim, za njen uzgoj neophodno je hranljivo zemljište.

Vrg ili sudovnjača je tikva koja se kod nas tradicionalno gaji. Ona se kod nas može gajiti ne samo kao baštenska vrsta, već je možemo posaditi i u saksiji ili držati u vrtu. Ova vrsta spada u puzavice, što znači da joj je potreban oslonac i može se penjati uz određenu potporu. Zato može biti dobra zasena ako se gaji na terasi.

Ova tikva može se posejati direktnom setvom u saksiju u toku aprila, nakon čega će klijati posle sedam dana. Prvi plodovi će se pojaviti u junu i julu. Takva biljka zahteva mnogo vode i sunca. Njeni se plodovi kasnije mogu osušiti i koristiti kao suvenir. Ranije se osušen plod ove tikve upotrebljavao za točenje rakije, vode ili neke druge tečnosti.

Pored toga što različite ukrasne tikvice mogu ulepšati izgled terase, balkona ili bašte, postoje i one koje se koriste isključivo u ishrani. Svi znamo da su izuzetno popularne vrste koje često koristimo u jelima – klasične tikvice tipa beogradskih belih, zatim cukini i okrugli patišon.

(Novosti)