VISOKE pozicije Srbije u svetu i Evropi, po procentualnom rastu izvoza, gde poljoprivreda ima veliki uticaj, ukazuje na dobar put naše privrede.
Samo su poljoprivreda i prehrambena industrija u 2016. godini ostvarili izvoz u vrednosti od 3,2 milijarde dolara. Procenat izvoza raste, ali, pojedini stručnjaci smatraju, da je to daleko od mogućnosti srpskih njiva.
Prema zvaničnim podacima, agrarni sektor u ukupnom robnom izvozu, učestvovao je sa nešto više od 21 odsto, a najviše prodajemo kukuruz, cigarete, maline, pšenicu i jabuke.
– Vrednost izvoza kukuruza prošle godine bila je 314 miliona evra, cigareta 250 miliona evra, malina 223, pšenice 120, jabuka 113, šećera 112, jestivog suncokretovog ulja 56 i sojinog sirovog ulja 46 miliona evra – objašnjava Milan Ćuprić, rukovodilac grupe za ratarstvo u Ministarstvu poljoprivrede. – Naša proizvodnja zadovoljava potrebe domaćeg tržišta, a sav višak se izvozi. U tome dominiraju žitarice. Prošle godine izvezli smo više od dva miliona tona kukuruza i blizu milion tona pšenice. Značajni smo i izvoznici brašna. Pokrivamo sva regionalna tržišta, BiH, Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju.
Glavni spoljnotrgovinski partner Srbije je Evropska unija, sa više od 50 odsto. Samo smo u 2016. godini na tržište EU izvezli proizvoda u vrednosti od 1,4 milijarde dolara, dok je uvoz bio 846 miliona dolara. Izvoz u zemlje CEFTA bio je oko 1,2 milijarde dolara.
– Suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda dostigao je 1,8 milijardi evra, i time je smanjen ukupan deficit na nešto više od četiri milijarde evra – objašnjava Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije“. – U stvaranju suficita poljoprivrede najviše je doprineo upravo izvoz kukuruza, a zatim i pšenice, a i suncokreta i soje, i jestivog ulja od soje i suncokreta.
Kako objašnjava Saković, često se postavlja pitanje zašto izvozimo kukuruz i pšenicu, a ne prerađevine, a zaboravlja se da na listi izvoza imamo najmanje 15 prerađevina od ovih žitarica.
– SAD, na primer, izvozi 45 miliona tona kukuruza, i niko ne postavlja pitanje zašto se izvozi toliko neprerađenog kukuruza, a čuju se i glasne zamerke, zbog našeg „udela“ od tri miliona tona u izvozu – kategoričan je Saković.
ZARADA „TEŠKO“ DO RATARA
RATAR iz Kaća, Vojislav Malešev i jedan od većih proizvođača žitarica i uljarica, napominje kako dobri izvozni rezultati jako retko „stižu do džepova poljoprivrednika“.
– Najveći deo proifita od izvoza godinama unazad ide u džepove izvoznika – jasan je Saković. – Čuje se da je zarada od izvoza mala, oko pet evra po toni, ali, i pored toga, imamo, kažu oko 200 izvoznika poljoprivrednih proizvoda. Da nema zarade, sigurno bi ih bilo manje.
Problem je i to što tržište poljoprivrednih proizvoda ne „radi“ kao uobičajeno tržište, odnosno, imamo istu cenu pšenice i kukuruza u celoj zemlji. Da tržište živi, sigurno bi negde cena bila viša, ili niža…
(Novosti)
