Beograd – U Srbiji u prolećnoj setvi najviše površina biće posejano pod kukuruzom, između 980.000 i milion hektara.
To je nešto manje površina nego prethodne godine, izjavio je direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.
On je rekao, da je trenutno prolećana setva u Srbiji počela samo za šećernu repu i pod tom kulturom ove godine očekuje se da bude posejano uobičajno, između 45 i 60 hiljada hektara.
Saković naglašava da će ove godine biti posejano nešto više soje, jer je prethodnih godina ona imala dobru cenu i očekuje se da će ta ratarska kultura u prolećnoj setvi biti posejana na površini od 220.000 do 250.000 hektara.
„Suncokret će biti u prolećnoj setvi posejan na između 200 i 220 hiljada hektara, dok će ječam biti posejan na oko 20.000 hektara“, kazao je on, dodavši da poljoprivrednici izbegavaju da u proleće seju pšenicu zbog niskih prinosa .
Saković ističe i da su poljoprivrednici dobro pripremili zemljište za prolećnu setvu, ali da je trenutno u zemljištu manje vlage i da bi kiše dobrodošle.
Prema njegovim rečima, trenutno je više od polovine pšenice posejane u jesenjoj setvi u odličnom stanju i ne očekuju se neki gubici zbog vremenskih prilika u prethodnom periodu.
U Srbiji je u jesen 2016. ukupno bilo zasejano 679.777 hektara obradivih površina, što je za 7,5 odsto manje u poređenju s prethodnom godinom, podaci su Privredne komore Srbije (PKS).
Manje zasejanih površina u jesenjoj setvi, prema podacima PKS-a evidentirano je kod ječma 13,4 odsto, pšenice sedam odsto i kod raži za 21,9 odsto, dok je porast zasejanih površina zabeležen kod ovsa 31,5 odsto.
Pod pšenicom je u jesenjoj setvi ukupno zasejano 539.817 hektara.
Posmatrano po regionalnom principu, u jesenjoj setvi evidentirane su manje zasejane površine u Vojvodini za 3,6 odsto, dok su u Beogradskom regionu, regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije zasejane površine bile manje za 10,8 odsto, 12,8 odsto i 6,1 odsto.
(B92)
