Može li kikiriki da se gaji u Srbiji

Kikiriki je jednogodišnja žbunasta biljka iz porodice mahunarki koja formira plod –  mahunu ispod površine zemljišta.

Gaji se prvenstveno zbog semena bogatog uljem(42-60%) ali i proteinima (oko 28%).  Кoristi se za direktnu ishranu ljudi kao poslastica a uljane pogače koje ostaju posle ceđenja ulja sluţe kao odlična stočna hrana. Nadzemni deo biljke, kada se isuši koristi se za ishranu stoke i po hranljivoj vrednosti sličan je senu lucerke i deteline. Agrotehnički značaj kikirikija je veliki jer ostavlja zemljište čisto od korova a pri tom ga obogaćuje azotom.

Kod nas je kikiriki gajem mahom u Vojvodini a na prostorima bivše Jugoslavije, najviše je gajen u Makedoniji. Uglavnom se sreće zrno sa crvenom bojom ljuspe, dok je s belom bojom veoma redak. Kikiriki je biljka izuzetno osetljiva na niske temperature i veće oscilacije dan-noć.Temperatura oko 0 stepeni potpuno uništava ovu biljku a hladno vreme dovodi do ţućenja biljaka.

Za uspešan uzgoj neophodno je plodno zemljište s dobrim vodno-vazdušnim režimom. Uz osnovnu obradu treba primeniti đubrivo 15:15:15 ,200 kg/ha, za prihranjivanje se koristi KAN 50-75 kg/ha.

Setva  se obavlja mehaničkom ili pneumatskom sejalicom za okopavine, kada temperatura setvenog sloja zemljišta dostigne 15 stepeni, što je obično početkom maja. Za jedan hektar potrebno je 40-50 kg semena. Dubina setve je 6-8 cm uz sklop od 100-115 000 biljaka po hektaru.

Što se tiče mera nege potrebno je obaviti međuredno kultiviranje na dubini 10-12 cm. Razmak između dva  kultiviranja je 10-15 dana. Okopavanje se obavlja jednom ili dva puta, a mogu se koristiti i herbicidi.Najvažnija mera nege je zagrtanje, jer se plod formira ispod površine zemljišta .Prvi sprat cvetova ogrće se u julu, kada krunični listići opadnu na 75-90% cvetova. Ogrtanje se obavlja tako da zeleni deo biljke mora da bude iznad sloja zemljišta kojim je ogrnuta biljka, da bi se odvijala fotosinteza.

Berba, odnosno vađenje kikirikija obavlja se ručno ili mašinski. Kikiriki je zreo kada mahune imaju zlatno žutu boju a zrno crvenu boju ljuspice.Prinos se kreće od 1000 do 1400 kg/ha.

(Novosti)