Primena krečnih đubriva na kiselim zemljištima naziva se kalcizacija. Kalcizacija ima pozitivan uticaj na povećanje plodnosti kiselih zemljišta, mada ima i mišljenja da primenom ove pedomeliorativne mere, usled velike aktivacije zemljišnih hranljivih rezervi dolazi do njegovog iscrpljivanja.

Primena krečnih đubriva na zemljištima kisele reakcije obavlja neutralisanje suvišne kiselosti i povećanje pristupačnog kalcijuma neophodnog za ishranu biljaka. Kalcizacijom se povećava pristupačnost pojedinih biljnih hraniva u zemljištu, naročito fosfora. Unošenjem krečnih đubriva u zemljište poboljšava se i njegova mikrobiološka aktivnost.

Krečna đubriva koja se koriste za neutralisanje kiselih zemljišta podeljena su na prirodna i industrijska. Prirodna krečna đubriva su: krečnjak, dolomit, lapor, negašeni kreč, a industrijska krečna đubriva su: saturacioni mulj i kalcijum silikat.

Krečnjak sadrži 80-95% kalcijum-karbonata i predstavlja najjeftiniji oblik kalcijuma za neutralizaciju kiselih zemljišta. Najbolji krečnjak je onaj koji je nastao na dnu nekadašnjih jezera, mekan je i nije potrebno sitnjenje i mlevenje. Ukoliko krečni materijal nije mekan pristupa se mlevenju i sitnjenju do finoće čestica koji je predviđen standardom. Efikasnost dejstva materijala zavisi od finoće čestica tj. finije samleven materijal ima veću efikasnost od grublje samlevenih.

Dolomit sadrži 80-90% karbonata. Prema nekim istraživanjima, pri upotrebi dolomita za đubrenje krompira i leguminoza postižu se bolji rezultati nego pri upotrebi drugih krečnih đubriva.

Lapor je meki krečnjak koji u sastavu pored karbonata sadrži pesak i glinu.

Pečeni kreč (negašeni kreč) – dobija se pečenjem kalcijum karbonata na visokoj temperaturi, deluje brzo u zemljištu, ali je to skup materijal za kalcizaciju.

(Novosti)