Krečenje stabala voćaka: Estetski i zdravstveni efekat

KADA voćne vrste brzo reaguju na promene temperature u toku zime, preporučuje se krečenje stabala i dela ramenih grana.

Ova agro-mera se obavlja u jesen posle opadanja lišća, najkasnije do sredine januara. Tako se sprečavaju izmrzline na stablima, uništavaju uzročnici mnogih bolesti i odbijaju glodari.

Međutim, većina voćara krečenje stabala obavlja u pogrešno vreme – u proleće, što je pogrešno. Stabla voćaka ne treba krečiti ni u ranu jesen, jer će učestale jesenje kiše da speru krečnu skramu, pa efekat krečenja ne bi bio zadovoljavajući. Najpovoljnije vreme za krečenje voćaka je početak zime, kako bi se ublažio negativan uticaj smenjivanja viših dnevnih i nižih noćnih temperatura.

U toku dana kada su temperature iznad nule, sokovi u stablima se zagreju i kreću od korena prema kruni, ostaju u delu stabla s južne i jugozapadne strane, gde je stablo najviše zagrejano. U toku noći zbog pada temperature ispod nule dolazi do mržnjenja vode i sokova, širenja ćelija kristalima leda i pucanje kore.

Kako do ovih pojava ne bi došlo, preporučuje se krečenje stabala krečnim mlekom. Bela boja odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i usporava kretanje vegetacije. Kreči se smešom kreča, kuhinjske soli i sumpora. Ovako napravljena smeša ima dezinfekciono dejstvo. Rane koje se pojave na deblu brže zarastaju, jer u krečnom mleku ima fitohormona koji pospešuju zarastanje rana.

Smolotočina kod koštičavih voćnih vrsta nestaje ako se voćke redovno kreče. Posebno su osetljive mlade koštičave voćne vrste (šljiva, trešnja i kajsija), te na njima prvenstveno treba obaviti krečenje.

Dobra kaša za krečenje pravi se od: 5 kg negašenog kreča + 0,5 kg kuhinjske soli + 200 g sumpora u prahu. Ova smesa se dovoljno razredi vodom, a potom se četkom premazuju suva stabla i ramene grane.

Krečenje se preporučuje samo kada je temperatura iznad nule, u protivnom bi se krečna opna smrzla i odvojila od kore i stabla.

(Novosti)