Za ovaj način potrebno je u plasteniku iskopati kanale koji se pune slamom, pa kada se slama “upali”, greje zonu korenovog sistema, usled čega krastavci brzo rastu i obilno rode.
Evo i konkretnog primera za plastenik dug 30 i širok 6 metara. Prvi kanal se kopa na metar od ivice duž tunela, širine 80 i dubine 20 cm. Staza između dva kanala je takođe široka 80 cm. Na nju se stavlja iskopana zemlja kojom će se kasnije pokriti slama i na njoj gajiti biljke. U plasteniku širokom 6 m ima tri ovakva kanala ili šanca.
U njih se ređaju bale slame i to u dva sloja. Posle prvog sloja po njemu se rastura mineralno đubrivo, jedan kilogram NPK 20:8:5 ili 20:10:10 po bali slame. Za konkretan primer potrebno je 450 bala slame i 225 kg mineralnih đubriva koje se rastura po površini slame u šančevima od 72 kvadratna metra. U nedostatku navedenih kompleksnih đubriva, mogu se napraviti mešavine KAN-a i NPK 15:15:15 ili sličnih, sa dve trećine KAN-a, a to je 150 kg KAN-a i 75 kg NPK 15:15:15.
Pošto se prvi sloj bala slame pođubri, po njemu se rasturi i tanak sloj negašenog kreča, pa se onda poređa gornji red slame. Potom se slama dobro zalije vodom i sabije gaženjem. Tom prilikom negašeni kreč se “gasi” i oslobađa velike količine toplote usled koje se slama “upali”. Kada se slama zagreje, a to bude za nekoliko dana u pokrivenom plasteniku, na nju se nanosi sloj plodne, iskopane zemlje u debljini 10-15 cm. U protivnom, bez kreča, zagreje se tek za dve nedelje.
Potom se rasađuje rasad krastavca obično star 30-35 dana, mada može i mlađi, u plastenicima bez grejanja obično početkom aprila. Na jednom redu bala rasađuju se dva reda krastavca, sa međurednim rastojanjem od 40 cm, i rastojanjem između biljaka u redu oko 30 cm. Tako se dobijaju dvorede trake sa međurednim rastojanjem od 120 cm (20 x 80 x 20 cm). U konkretnom plasteniku na ovaj način se rasadi 600 biljaka, što je 330 po aru ili 3.300/ha.
Tokom vegetacije slama se razlaže i pretvara u humus, oslobađa se toplota koja greje zonu korenovog sistema i plastenik, tako da se, uz redovno zalivanje i provetravanje omogućava vrlo bujan rast i velika rodnost krastavca.
MISIR SE BERE 20 PUTA
Salatni krastavac ranog zrenja sa pretežno ženskim cvetovima na biljci odlično se oplođuje i na naižim temperaturama. Veoma je prinosan. Formira i po nekoliko plodova iz jednog kolenca, dužine oko 20 cm. U špaliru, u plastenicima, bere se oko 20 puta. Mladi plodovi su slatki, sočni, tamnozeleni, sa slabije izraženim bradavicama, prosečne mase 200 grama.
(Novosti)
