Koje lekovito bilje možete lako da gajite i od njega da pravite organske čajeve

KASNA jesen je vreme kada se pije najviše čajeva, a oni koji su u bašti gajili ove biljke i osušili ih sada mogu da uživaju u njihovom lekovitom dejstvu.

Neke mešavine čajeva su skuplje i od uvoznih pića, a ništa lakše nego u bašti napraviti malu “plantažu” ovih korisnih biljaka. Zadovoljstvo je veće kada se pije čaj iz sopstvene bašte nego kada je kupljen.

Matičnjak je izuzetno korisna biljka, jer može da se koristi kao začinska i lekovita. Pošto je poreklom sa juga Evrope, ovo je otporna trajnica, koja je i prava blagodet za vrt jer privlači insekte.

Svežu listovi liče na koprivu, a kada se protrljaju ispuštaju miris limuna, pa se dodaje u salate i sir. Svežim listom treba protrljati mesto uboda insekta, a štiti i od komaraca. Kao čaj je najefikasniji lek za nesanicu.

Voli sunčano, zaštićeno mesto. Može se gajiti iz semena koje se seje u aprilu. Razmnožava se i podelom korena odrasle biljke koja se brzo širi. Žbun može da poraste od pola do metar i po u visinu. Cveta u avgustu i to je i vreme branja i sušenja za čaj. Ne treba se zabrinuti ukoliko tokom zime nadzemni deo izumre, jer će na proleće nići nov.

Menta ili nana je odobro poznat u kuhinji za sosove, sladoled, kolače, koktele… Nana je najstariji poznati lek za stomačne bolesti, a koristi se i za disajne tegobe, glavobolju, održavanje higijene usta, osežavanje vazduha… Listovi nane za čaj se koriste sveži, ali i osušeni.

Izuzetno se lako gaji. Sadi se u martu tako što se rasađuju odrasle biljke ili uzme pelcer koji u vodi brzo razvija koren. Sadi se u humusnu zemlju na mestu zaklonjenom od sunca. Redovno se zaliva i jednom godišnje presađuje, đubri ili osvežava novom zemljom. Listovi za sušenje beru se u julu i avgustu, odnosno pre cvetanja.

Neven je lep ukras u bašti, jer su cvetovi žuti ili jarkonarandžasti i ne otvaraju se ukoliko će biti kiša. Na ovoj biljci je sve lekovito i upotrebljava se kao dodatak jelima ili za čaj. Efikasan je protiv gljivičnih infekcija, zapaljenja, kurjih očiju, za smirivanje grčeva, kašlja, astme.

Seje se u rano proleće i razređuju se biljke. Bere se u julu i avgustu, sredinom dana kada je toplo i sunčano, jer mora da se suši brzo na temperaturi od 35 stepeni. Latice treba odvojiti i posebno sušiti.

Žalfija važi za jednu od najčudotvornijih biljaka, jer leči mnoge bolesti poput prehlade, zapaljenja usta, ublažava alergiju, smanjuje noćno znojenje i probleme bešike. Takođe, omiljena je i u kuhinji i ujedno veoma lepa dekoracija u vrtu, pa je treba gajiti na organski način.

Žbunastog je oblika i može da poraste pola metra. Listovi su baršunasti i lako se uklapa sa drugim biljkama u vrtu. Može da se gaji i u saksiji sa ostalim začinskim biljem. Lako se održava i prija joj sunčano mesto i propusno tlo. U rano proleće, čim prestanu jutarnji mrazevi, treba je orezati. Listovi se beru u rano leto i suše u hladu.

Šipak je žbunolika biljka koja može da se gaji samo u vrtu, jer dostiže visinu od tri metra. Odgovara mu toplo leto i blaga zima, pa je u najvećoj opasnosti tokom neočekivanih mrazeva. Neophodno mu je sunce da bi imao što više cvetova, a neophodna mu je i vlaga u zemljištu, pa treba ga zasaditi u peskovitoj zemlji sa dosta humusa.

U proleće se, čim se pojave listovi, otvaraju crveni cvetovi koji dostižu maksimum u avgustu i tada počinju da crvene, a beru se u septembru. Izuzetno je zdrav, jer sadrži tanin i leči stomačne probleme.

(Novosti)