Ihrana prasadi dok sisaju – dnevni prirast od 200 do 300 grama

Prve dve nedelje dojenja prasad ima sporiji prirast (oko 200 do 300 grama, zavisno od toga koliko je mlečna krmača  dojara.

Posle prašenja krmača, glavni cilj odgajivača je ubrzan razvoj prasadi u leglu. Prasići u dojnom periodu  moraju ostvariti što viši dnevni prirast kako bi u momentu zalučenja imali odgovarajuću telesnu masu, ali i dovoljno rezervi masti. U organizmu novorođene prasadi nalazi se samo oko 1-3% masti, a u vreme zalučenja je poželjno da se ova vrednost poveća na oko 15-17%.Dnevni prirast prasadi na sisi, kreće se od oko 150-190g dnevno.Vrlo retko je ova vrednost iznad 200g i to uglavnom u slučajevima gde je broj prasadi u leglu mali.

U malim leglima prasad ima dovoljno mleka i postiže visoke dnevne priraste, ali takvo stanje nije prihvatljivo zbog neracionalnog korišćenja krmače.Zato se danas u literaturi govori isključivo o dnevnom prirastu legla pošto se pri tome podrazumeva da broj prasadi u leglu  mora biti visok, kako bi se ostvario visok prirast. Podaci iz literature ukazuju na mogućnost ostvarenja dnevnog prirasta legla od 2 do 2,5 kg dnevno, a ponegde i 3 kg. To znači da  dnevni prirast prasadi varira od 200 do 300 g , zavisno od broja prasadi u leglu.

Osnovni izvor hranljivih materija za prasad na sisi je mleko krmače. To mleko  sadrži za oko 50% više hranljivih materija u poređenju sa kravljim mlekom i zbog toga predstavlja kvalitetan, kompletan, ali ne uvek dovoljan, izvor hranljivih materija za podmirenje visokih potreba prasadi. Za kilogram prirasta prasadi potrebno je oko 3,7- 4 kg mleka. To znači da bi krmača koja doji 10 prasadi trebalo prosečno da daje 8-10 litara mleka dnevno da bi prirast prasadi bio oko 200-250g. Ovako visoka mlečnost se može postići adekvatnom ishranom samo kod krmača koje su selekcionisane na visoku proizvodnju mleka.

Za visoku proizvodnju mleka, krmača mora konzumirati adekvatnu količinu hrane, što često predstavlja nerešiv problem. Najčešći problem je obezbeđenje adekvatne količine kvalitetnih proteina pošto su potrebe u ovim hranljivim materijama ogromne. Za visoku proizvodnju mleka, hranom se mora obezbediti i do 1000 g proteina dnevno, odnosno preko 50 g lizina dnevno.Ovo se teško može obezbediti korišćenjem hrane sa 15-16% proteina  i to je najčešći razlog smanjenja mlečnosti krmače, a time i smanjenog prirasta prasadi na sisi.

Smanjeno uzimanje hrane krmača u laktaciji često je posledica visoke temperature u prasilištu. Optimalna temperatura u prasilištu za krmaču iznosi 16-18 stepeni, što se teško postiže. Svako povećanje temperature iznad 20 stepeni ima za posledicu proporcionalno smanjenje konzumacije hrane, što se odražava na mlečnost krmača i na intenzitet prirasta prasadi na sisi.

Zbog toga se  u prasilištu se moraju obezbediti optimalni uslovi mikro klime, jer se samo pod takvim uslovima može očekivati da krmače konzumiraju dovoljno hrane, što je preduslov visokog prirasta prasadi na sisi.