KIKINDA – Ova godina bila je povoljna za proizvodnju ruža, jer nije bilo padavina koje prouzrokuju bolesti, a vlasnik rasadnika Nenad Mijuc kaže da je pre devet godina počeo da se bavi proizvodnjom rasada i jedan je od dvojice Kikinđana koji se bavi uzgojem ovog izuzetno popularnog cveća.
U početku hobi, prerastao je vremenom u ozbiljan, unosan, ali i zahtevan posao, koji njegova porodica obavlja sa velikom ljubavlju.
– Počeli smo sa proizvodnjom stablašica. Zbog potrebe tržišta i naših klijenata ubrzo smo, ipak, počeli i sa proizvodnjom ostalih sorti: penjačica, mnogocvetnica, čajevki… Sada imamo 15.000 komada i ova količina je sasvim dovoljna da se ostvari dodatni prihod, ali, ipak, ne bi bila da živimo samo od uzgoja ruža – objašnjava Nenad Mijuc.
Proizvodnja ruža traje dve ili tri godine i veoma je zahtevna. U proleće se seju podloge, koje se tokom leta kaleme, pa tek sledeće godine u jesen se vade i tada dobijate rasad. Proizvodnja ruža stablašica je zahtevnija i traje tri godine. Najpre, tokom proleća seju se podloge, potom se iste godine kalemi vrsta koja će dati stablo, a onda sledećeg leta ruža se, ponovo, kalemi, jer tada se određuje koju će boju imati cvet.
– Kada smo počinjali, nismo ni znali koliko ima posla oko ruža. Ipak, kako se povećavala potražnja, a time i proizvodnja, shvatili smo da to nije posao koji traje dva-tri meseca godišnje, nego preko cele godine. Važno je i stalno prisustvo u ružičnjaku – navodi naš sagovornik i dodaje da su ulaganja u rasade pozamašna. – Repromaterijal je skup, kao i hemijska sredstva, kojima se ruže prskaju.
Rasadnik Mijucovih za primer
CENA KAO PRE DEVET GODINA
SADNICE ruža prodajemo na pijaci, u poljoprivrednim apotekama i na vašarima. Cena je ista kao kada smo počinjali pre devet godina, od 100 do 700 dinara, a ulaganja su sve veća i veća – ističe Nenad Mijuc.
(Novosti)