Gajenje oraha je unosan posao

Sadnice ove voćke skupe, ali su ukupna ulaganja u zasad mala. Dok orah ne razgrana krošnju, na istoj parceli mogu se par godina uzgajati druge voćne i povrtarske vrste.

„Ne slomi ga, al zube polomi…“, kaže pesnik! Ali, bez obzira na svoju tvrdoću, plod oraha je na srpskom tržištu deficitaran i veoma tražen. Gotovo da se ni jedna receptura kolača ne može zamisliti bez mlevenog oraha. Iako potrošnja ovog voća po stanovniku u Srbiji nije velika, nešto više od jednog kilograma godišnje, naše potrebe za orahom nisu zadovoljene, pa se pojavljujemo i kao uvoznik žutih i ukusnih jezgra.

Razlog male proizvodnje je što je u Srbiji malo plantažnih zasada oraha, već se sporadična stabla nalaze na okućnici.

Malo zasada oraha je, naizgled, zbog skupe sadnice. Iako je kalemljena sadnica oraha skupa (od 10 do 15 evra), zasnivanje orašnjaka ipak je jeftinije nego podizanje zasada drugih voćnih vrsta. Po hektaru, uz razmak 10 metara u redu i isto toliko između redova, potrebno je samo 100 sadnica. U jabučnjaku se mora zasadtiti od 1200 do 1500, što je skuplje za oko 50-60 odsto.

Osim toga, uzgoj drugih voćnih vrsta zahteva i veće troškove sadnje, rezidbe, hemisjke zaštite, berbe i skladištenja. Svega toga u uzgoju oraha je malo, pa stručnjaci procenjuju da oko ove voćke u zasadu od jednog hektara ima oko tridesetak radnih dana u godini.

Velika prednost uzgoja oraha je i u vrednosti njegovog drveta. Čak i da ne donese rod, zasad se preko vrednopsti drveta otplati. Inače, sadašnja cena očišćenih jezgra oraha je oko pet-šest evra po kilogramu.
Veliki međuredni razmaci u mladim zasadima oraha omogućavaju uzgoj i drugih voćnih vrsta, pa i povrća.

Računica je pokazala da orah združen sa leskom omogućava rentabilnu proizvodnju. Dok orah naraste i dostigne punu rodnost, leska će svojim plodovima vratiti sav utrošeni novac. Do 12 . godine po sadnji, leska će dati pet-šest dobrih prinosa, a voćke jedna drugoj ne smetaju – kaže dr Evica Mratinić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Iskustvo je pokazalo da se u zasadima oraha uspešno mogu gajiti i breskve, kajsije i višnje. Sve ove voćne vrste su relativno kratkog veka, pa dok orah stupi u pun rod, mogu se i povaditi. Kajsije i breskve u ovakvim zasadima treba saditi gusto 400-500 stabala po hektaru, jer se teži što većim prinosima u što kraćem roku. Poželjno je krune formirati nešto niže, a voćke navodnjavati.

U zasadima oraha uspeva i povrće. Zahvalne vrste su krompir, pasulj, šargarepa i sve kupusnjače, ali se preporučuje da se ovo povrće u združenom zasadu gaji samo tri-četiri godine po sadnji, jer će biljke kasnije senkom da budu zaklonjene od krošnji oraha.
M. P.

SADNICE

Orah se može razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno (kalemljenjem). Biljke dobijene iz semena najčešće nemaju osobine roditelja, zbog čega je i uzgoj oraha setvom rizičan i dugotrajan. Ovaj način dugo je u Srbiji bio jedini, pa je zato i orah ovako razmnožen u većini slučajeva nekvalitetan. Prelaskom na kalemljenje, naše voćarstvo, uz uvoz nekih stranih sorti, dobilo je i prve domaće selekcije oraha. Time je stvorena mogućnost da se u našim voćnjacima rašire samo kvalitetni orasi.

Prednost kalemljenih oraha nije samo u kvalitetu ploda, već i u bržem stupanju na rod. Dok sejanac prorodi od šeste do osme godine, kalemljena sadnica prvi rod da već u drugoj-trećoj godini.

Do sada je u našoj zemlji priznato više od desetak sorti oraha, dobijenih selekcijom iz prirodnih populacija. To su „šampion“, „srem“, „tisa“, „bačka“, „novosadski kasni“ (cvetanje izbegava kasne prolećne mrazeve) i druge. Od stranih sorti to su bugarske sorte „šejnovo“, „bačkovski“, a od francuskih „franket“, „majet“, „parizjen“.

ZABLUDE

Presađivanje oraha: U mnogim krajevima naše zemlje uobičajeno je da se orah godinu-dve posle sadnje presađuje na stalno mesto. Ovo nema nikakve svrhe, a orah veoma teško podnosi presađivanje.
Orah se ne reže: Za razliku od drugih voćnih vrsta, orah ne ne treba izrazito rezati na rod. Međutim, rezidba radi oblikovanja krune i odstranjivanje grana, koje rastu pod malim uglom u odnosu na stablo, redovna je agrotehnička mera u uzgoju oraha.

Orah smeta drugim voćkama: U narodu postoji verovanje da orah svojim izlučevinama štetno deluje na druge biljke, pa i čoveka. To nije naučno potvrđeno. Uostalom, u zasadu oraha, rekli smo, mogu da se gaje razne voćne i povrtarske vrste.

Orah se ne prska: Iako manje od drugih voćnih vrsta, orah takođe strada od bolesti i štetočina. U zavisnosti od toga koliko je ugrožen, zahteva i redovnu zaštitu.

REZIDBA

Prvih godina orezivanjem se oblikuje kruna. Sadnice se orezuju bez obzira na to da lisu sađene u jesen ili u proleće. Pri tome je važno odrediti visinu debla, a smatra se da je najbolja oko 1,5 metar. Zato se sadnice prekraćuju na 170 do 180 santimetara. Presek treba da je kos, oko pola santimetra iznad dobro razvijenog pupoljka, a premaže se kalem voskom.

Orahu se najčešće oblikuje kotlasta kruna – objašnjava dr Mratinić. – Za razliku od breskve na kojoj se ostavljaju tri osnovne ramene grane, na orahu se mogu ostaviti i četiri. Važno je da jedna grana ne dođe iznad druge. U prvoj godini orah ima relativno mali porast i u proleće druge godine ramene grane se ne prekraćuju. Rodna stabla oraha orezuju se redovno, ali ne tako intenzivno kao stabla jabuke ili kruške.
Ženski cvetovi oraha, iz kojih posle oplodnje nastaju plodovi, razvijaju se samo iz vršnih pupoljaka letorasta. Izuzetak su nekoliko sorti u kojih su rodni i bočni pupoljci na letorastu. Zato rodnost oraha zavisi od broja lastara u kruni.

Rezidbom se može uticati na razvoj većeg broja letorasta, pa je ova agrotehnička mera jedna od važnih u uzgoju oraha.

(Novosti)