Gajenje dvorodnih malina: Zrenje od leta do zime

MALINjACI poslednjih godina „niču“ po čitavoj Srbiji. Donedavno ovo jagodasto voće gajeno je samo u zapadnoj Srbiji, a sada – neretko i u Vojvodini.

U brdskoplaninskim krajevima zapadne Srbije uglavnom dominiraju klasične jednorodne sorte – vilamet i miker, a u nizijskim predelima dvorodne (remontantne) sorte – polana, polka i heritidž. Plodovi dvorodnih sorti sukcesivno sazrevaju od jula pa do prvih mrazeva. Kasnije sazreli plodovi dvorodnih sorti ne idu u organizovan otkup, već se na pijacama i u marketima nude za svežu potrošnju.

Srpska malina se mahom koristi za zamrzavanje, pulpu ili svežu potršnju a samo zanemarljive količine idu u preradu.

Polana je rana sorta. Sazreva dve-tri nedelje pre sorte heritidž (sredina jula). Izdanci su čvrsti, ne poležu, prosečne visine oko 150 cm. Poseduje kratke, trnovite izraštaje. Plodovi se odlikuju nižim sadržajem rastvorljive suve materije i šećera.

Heritidž je u Čileu dominantno zastupljena sorta. Trnovita je i zbog velikog broja izdanaka potrebno je proređivanje i dovođenje na optimalan nivo, ali ne više od 15 po dužnom metru reda. Po kvalitetu zaostaje za jednorodnim sortama. U Srbiji pokazuje zadovoljavajuće rezultate u proizvodnji.

Polka rano sazreva. Izdanke treba proređivati na optimalan nivo 12-15 po dužnom metru reda. Zahvaljujući većem broju krupnih zametnutih plodova, produktivnija je od polane.

Ostale sorte su manje prisutne u proizvodnji, iskustva sa njima su skromna, a većina ih je pod licencnom zaštitom, pa je njihovo širenje sporije.

Sadnja se obavlja na razmaku 3 h 0,5 m, pa se u toku uzgojnog perioda formira pantljika širine 50-60 cm sa ili bez pomoćnih naslona. Na taj način na jednom hektaru ima oko 3.300 metara pantljike.

Remontantne maline u prvoj godini, odnosno u godini posle sadnje, donose izvestan rod, pa ih treba pažljivo negovati. Osim đubrenja, freziranja i navodnjavanja, skraćuju se stari izdanci na mestima gde su izbili novi i prskaju protiv bolesti i štetočina.

Potreba za naslonima kod remontantnih sorti zavisi od bujnosti sorte, rodnosti itd. U ravničarskim krajevima naslon čine stubovi visine do 1,8 metara i na njemu jedna ili dve prečke, dok na nagibima makar i najmanjim, ili kod bujnijih sorti to nije dovoljno pa se na prečke stavljaju plastične mreže širokih otvora 15h15 cm, takozvane krastavac mreže. Najmanje je potrebno 3-4 otvora što je 60 cm širine. Jedna prečka sa mrežom nalazi se na 90-100 cm iznad zemlje, a druga na 150-160 cm iznad zemlje zavisno od bujnosti sorte i stepena nagiba zemljišta. Dve prečke sa po dve žice daju četiri vezivanja izdanaka, ali obezbeđuju pravilan razvoj ploda, kvalitet i krupnoću, a omogućavaju i lakšu i pristupačniju berbu u tačno određenoj fazi zrelosti.

O različitostima u uzgoju rodnih zasada jednorodnih i dvorodnih malina pisaćemo narednog ponedeljaka.

(Novosti)