Tipleri lete visoko, pre svega- lete istrajno. Zato su ljubitelji golubarstva iskoristili te osobine u svrhu takmičenja – izdržljivosti golubova u što dužem trajanju leta. Članovi udruženja tipler-sporta imaju takmičarski pravilnik o načinu i vremenu poletanja u sezoni letenja /posebno termini za seniore a posebno za juniore/.
Obično se pušta od tri do dvadeset golubova u prisustvu komisije – sudija iz redova kluba ili/i saveza. Start počinje od mesta boravka vlasnika , odnosno iz golubarnika vlasnika. Određena komisija zaseda preko celog dana i protokolarno upisuje sve pojedinosti i zapažanja u toku leta. Jato puštenih tiplera diže se čas uvis do jedva vidljive visine ili horizonta koje ljudsko oko može pratiti, tako da uvek postoji mogućnost kontrole leta. Pobeđuje onaj takmičar čiji golubovi ispune normative letenja u najdužem trajanju. Zapisnik o dužini leta izdaje sudija ili komisija. Za ovaj vid takmičenja nisu potrebna velika materijalna sredstva s obzirom na to da se može takmičiti i sa tri goluba.
Istorija nastanka
Golubovi letači uglavnom potiču iz orijentalnih zemalja (azijskih) ali do sadašnjeg stepena razvoja, pravi golubarski sport razvio se tek u Engleskoj i tu se usavršio. Za službenu godinu njegovog nastanka uzima se 1840. g., a nastaje ukrštanjem Tümlera ne prevrtača i Almond letača sa crno i crveno tigrastim letačem. Daljim radom se poboljšava sa Cumulet visokoletačem. Tako nastaju četri soja: Mančester, Lester, Šefildski i Meklsfildski soj.
Englezi 1891. godine osnivaju prvo udruženje tiplera i donose (usvajaju) standard izložbenog “Show Tippler”. Golubovi za izložbu javljaju se u bojama maka , čokolade ili boje bakra u četiri varijante ( jednobojni, svetlo-tigrasti, tamno-tigrasti i bradara vrsta ). Godine 1912. osniva se Nacionalna tiplerska unija (NTU) Engleske, okupivši sve proverene uzgajivače i takmičare i organiziraju čuveno takmičenje u dužini leta koje traje i danas pod nazivom “Long day” (dugi dan). Posje toga sledi razdoblje blistavih rezultata leta u vremenskom trajanju. Nakon mnoštva neslužbenih rezultata u trajanju od 17, 18, i 19 sati leta – slede i službeni verifikovani rezultati.
Sada postoji samo jedan tip letećeg tiplera sa nešto različitim karakterom leta (viši i niži let). Tako danas svetski rekord u dužini leta iznosi 22 sata i 5 minuta kojeg drži Harry Shannon iz Severne Irske.
Ponašanje tiplera-letača
Golub leteći-tipler se brzo prilagođava svuda brzo. Pista pojetanja mu nije svako mesto – već izdignuto da dobro vidi i upamti svoju bližu i dalji okolinu, u protivnom ga je teško pripitomiti u smislu spuštanja na trem a da ne sleti na druga krovišta – što u treningu može biti dovoljan razlog da se škartira kao neposlušan bez obzira na le,t jer će grešku načiniti na dan takmičenja ako se tolerišu ovakvi postupci. Zato se savetuje izgradnja tjemova za let maladih, a svakako i starih ptica sa visokih dominantnih tačaka zgrade ili kuće na kojem je smešten letački trem a što je u prirodi ovog goluba. Kod tiplera vredi pravilo selekcije i pravilnog odabira, dakle samo poslušni tipleri mogu ići u dalju takmičarsku proceduru i treba upamtiti – ”Nikad se neće loši ili iskvareni tipleri (popraviti) naučiti od dobrih, već obrnuto – dobri će se iskvariti uz loše”. Po mogućnosti golubove treba odvajati na grupe mlade u grupni boks a stare u pojedinačne boksove i to sve u odeljku za trening koji je spojen na letački trem. Boksovi moraju biti 35x35x35 cm, uz električno svetlo zbog noćne ishrane, odnosno treninga.
Uzgoj tiplera
Najbolje je leći četri para dobrih prvoklasnih golubova. Na taj način sigurno se dolazi do dobrog jata. Međutim, nema nikakvog propisa o tome kako se najbolje gaje. Mlade golubove treba trenirati za let i priključivati ih kasnije istrajnijim golubovima.
Mladim golubovima treba dati hranu ujutro da se dobro najedu i to – mešanu. Uz mlade prilikom ishrane treba staviti uvek dropera koji će im kasnije služiti kao vodič u letu (beli paunaš). Preko dana treba mlade staviti na otvoreni prostor na tremu radi privikavanja. Na taj način oni bolje upoznaju okolinu.
Uvečer se svi vraćaju sa golubom predvodnikom – droperom i nahrane se. To traje oko dve nedjelje. Zatim se prelazi na ishranu sa ječmom.
Kada mladi dostignu starost sedam nedelja, hrana im se daje samo uveče, a pola sata kasnije i voda. Nakon napajanja sud sa vodom skloniti. To ima za cilj da golubovi nauče da će celi dan biti bez hrane i vode /do naveče/. Zatim se trebaju naviknuti da uvek dobivaju hranu kada je na vidiku golub-mamac “droper”. To je jako bitno radi postizanja uspeha na takmičenju. Zatim jedan dan golubovi treba da ostanu bez hrane.
Potom se počinje sa navikama mladih golubova. Treba ih puštati jednog po jednog iz kaveza, uvek gladne. Možda im treba baciti malo sitne hrane da potrče. Ako pokušaju poletet i morate izbaciti dropera koji će povratiti poletelog tiplera na trem natrag. Tako se postupak ponavlja sa svakim mladim pojedinačno, sledećeg dana se isto ponavlja. Kada procenimo da su mladi dobro upoznali okolinu – tek ih onda treba pustiti na zajednički let i to po tri tiplera najviše odjedanput. Sve mlade treba staviti u ožičeni kavez, neki puštaju sve mlade tiplere odjedanput podizanjem startnog preklopa za polet. Ipak, neki mladi ostaje tu na poklopcu i stoje, čim se malo zamahne maramom oni polete. Tu se pojavljuje gužva – jedni poleću, drugi sleću.
Deset mladih golubova tada čini deset jata. Dozvoljava im se let od nekoliko minuta oko trima. Zatim se daje hrana i to uz prisustvo dropera. Čim se oni pojave – mladi tipleri sleću i privikavaju se. Dešava se da neki predveče i zanoće ukoliko se ne spuste uz osv etljeni trem – tada smo ih izgubili za dalji trening.
Dalje, hranite golubove jednom dnevno uveče, pa zatim im dati vodu.
Treniranje mladih tiplera
Posje već spomenutih vežbi mladi se puštaju još jednom dnevno zajedno sa drugim jatom. Posle tri-četiri zajednička leta oni se već sami naviknu. Na početku let treba trajati oko 15 minuta. Za svaki let treba im dati dropera. Ako se puštaju sami , mogu se prebrzo vratiti pa u tom slučaju sa njima se startuje i droper.
Kad golubovi već lete u jatima, na let ih treba pustati svaki drugi, treći ili svaki četvrti dan ,zavisno od raspoloživog vremena uzgajivača. Postupno se let povećava na dva sata leta. Mlade treba uvek puštati predveče na let. Pri kasnijim letovima oni to isto trebaju učiniti. Time se uče na orijentaciju prema suncu. Ako let traje tri sata, let treba otpočeti četiri sata pre mraka. Na taj način oni imaju jedan sat vremena uvežbavanja sa droperom, zato što mladi baš ne reaguju tako dobro kao stari golubovi.
Hrana se još uvek daje jednom dnevno-uveče se dobro nahrane ječmom. U dane treninga treba mlade puštati da lete tri sata gladni, zatim ih zatvoriti u kavez i tu držati još jedan sat. Tek onda se počinje sa ishranom uz dropera. U tim danima treninga uz redovnu porciju ječma daje im se jedna kašičica kanarinskog semena. Prvo dati kanarinsko seme, onda ječam (ne zajedno). Ovaj trening traje 14 dana. Posle toga perioda golubovi su stari otprilike 10 nedelja.
Još za vreme treninga u letenju, počinje se sa selekcijom golubova .Treba izabrati one mlade koji su se tokom leta držali u sastavu jata, za seo vreme, moraju leteti u uskoj formaciji, te moraju biti mirni i odmah reagovati i na svog vodiča-dropera. Za potrebe takmičenja u letu treba jato redukovati i na broj od 3 – 5 golubova. Tri goluba ne čine toliko grešaka kao 10 golubova. Tako odabrane letače možemo staviti u boksove da bismo ih mogli bolje promatrati i hraniti.
Priprema za takmičarski let
Kad mladi dostignu starost od 10 nedjelja i kada su besprekorno izvršili zahteve treninga od 14 dana i izdržali dijetu ishrane sa ječmom, mogu se planirati za pripremu takmičarskog leta. Specijalna priprema za tu svrhu sastoji se u tome da se počne sa promenom ishrane tako da se slaba kondicija prouzrokovana davanjem ječma ponovo dovede do najviše tačke spremnosti i snage. Da bi se to odrazilo bez posledica za golubove – u hranu se dodaje karlsbaderova so (gorka so) . Stavljajući je u vodu ustanovit ćemo da li su se mladi privikli na drugu vrstu hrane.
Četiri dana pre takmičenja još se jednom golubovi puštaju da lete oko 7 sati. Često se golubovi prejedu tako da se letom dovedu u dobru formu. To je pogrešan rad. Tipleri dođu u dobru formu već za tri dana . Treba ih redosjedno hraniti da budu u punoj formi za dan takmičenja. Dešava se da golubovi jedan dan pre takmičenja neće ništa jesti.
U tom slučaju daje im se hrana koju oni podnose. Na dan takmičenja golubovi se puštaju rano ujutro. U slučaju zore (mraka) treba se potpomoći mahanjem marame da bi poleteli. Ako u toku leta dođe do nevremena ili grabljivica napadne leteći tim – treba odmah izbaciti dropera i prekinuti let. Idealno je kada pred veče pustite dropera i jato prekine let. Čim se primeti da golubovi žele sleteti treba im to odmah dozvoliti.
Takmičarski let starih tiplera
U osnovi priprema za let starih tiplera ne razlikuje se mnogo od pripreme mladih. Ipak za let treba pripremiti samo mužjake ili samo ženke. Za stare golubove dovoljna je priprema šest nedelja pre takmičenja. Pošto su stari golubovi iskusni, oni će leteti duže od tri sata sa prehranom od ječma. Oni mogu leteti dva puta nedeljno po 5 sati. U jesen uz jato starih zadržava se par mladih i to najboljih koji su bili pripremljeni za let, a ne za uzgoj. Preporučuje se držanje starih golubova za takmičenje u posebnim boksovima još od januara.
Plan ishrane za stare i mlade tiplere
Golubovi neka lete dva puta nedeljno uz ishranu ječmom.
Mladi tipleri – let tri sata. Stari tipleri – pet sati. Posle toga dolazi specijalna ishrana nedelju dana pre takmičenja. Ovako sam ja hranio svoje golubove koji su leteli na takmičenjima.
1. dan: Uveče dje kašike ječma, 1 australijskog graška i za pola sata voda.
2. dan: Let-mladi 3 sata, stari 5 sati.
Uveče dve kašičice ječma i jedana austral. Graška, posle voda.
3. dan: Uveče svakom po jedna kašičica pšenice i jedna australijskog graška.
4. dan: Uveče svakom po jednu kašičica pšenice, 1 beli sitni kukuruz, 1
kanarinsko seme, voda.
5. dan: Let mladi, pet sati stari sedam sati.
Uveče dve kašičice australijskog graška, jedna kašičica pšenice, voda.
6. dan: Uveče svakom jedna kašičica belog kukuruza, 1 australijski grašak,
1 kašičica kanarinsko seme i voda sa grožđanim šećerom.
7. dan: Uveče svakom jedna kašičica prosa , 1 australijski grašak, 1 pšenica
posle voda sa grožđanim šećerom ili CARMINE.
8.dan: U podne svakom 6 zrna belog kukuruza i australijskog graška.
Uveče˝ proso, ˝ kanarinčeva, MUM ili CARMINE ili BIO CARNI voda.
Na dan polijetanja, dati vodu sa MUM preparatom i pustiti na let. Prehrana za golubove od 1-8 podrazumeva se porcija dana za svakog goluba pojedinačno cca 22 grama. Večernja hrana daje se golubovima jednom dnevno oko 22 sata uveče. Prvog i drugog dana pripreme može se u vodu dodati gorka so: doziranje 1 kašičica na litar vode, mada neki golubari tvrde da je to nepotrebno pa čak i štetno, doziranje grožđanog šećera 2 velike kašike na dve litre vode.
BOBAN BRKIĆ, Požarevac
