Mnogi misle da je berba lak i jednostavan posao. Međutim, i tu treba biti majstor, pogotovo kada se mora odrediti pravo vreme berbe. Samo dan ranije ili dan kasnije berba u zasadima krušaka može da umanji kvalitet plodova.
Pravo vreme berbe krušaka iskusni voćari određuju odoka, bez mehaničkih i hemijskih pomagala. Oni se orijentišu prema vremenu zrenja svake sorte za određeni region. Drugi pokazatelj zrelosti je promena boje pokožice, odnosno izgled boje karakterističan za sortu. Zatim, početak opadanja zdravih ne crvljivih plodova. A poslednji znak je promena boje semenke, što je za zimske sorte osnovna orijentacija.
Vreme berbe zavisi od načina upotrebe plodova. Ako se kruška jede istog dana, bere se u punoj zrelosti. Ali, ako treba da se transportuju do mesta prodaje ili će se čuvati na duže, beru se pre tehnološke zrelosti. Znači, plodovi se jedu iz gajbe, a ne s grane, jer nemaju pravi ukus, sočnost, topivost.
Letnje sorte beru se dva-tri dana pre tehnološke zrelosti, a pozno-jesenje sorte pre 12 do 15 dana. Optimalno vreme berbe vilijamovke je 7 do 10 dana pre tehnološke zrelosti. Zimske sorte se u prosečnim godinama beru početkom oktobra.
Prilikom berbe postoje određena pravila. Prvo se oberu najniže grane, onda one više i na kraju vrh. Ako se krene od vrha, oštetiće se ili omlatiti plodovi s nižih grana. Plodovi se beru uvrtanjem, pažljivo spuštaju u platnene vreće (torbe) i iz njih odmah sortiraju, tako da su u svakoj gajbi svi plodovi ujednačene krupnoće.
Slažu se s peteljkom okrenutom nagore, nikako u dva reda. Time se izbegava preslaganje i „ubijanje“ plodova. Plodove nikako ne gomilati jer se povećava temperatura od toplih plodova i koncentracije etilena – gasa koji ubrzava zrenje kruške.
Sortiranjem treba izbaciti crvljive i oštećene plodove, da parazitna gljiva monilija, koja najčešće izaziva trulež u skladištu, ne bi prešla na zdrave plodove i napravila veliku štetu. Slično je i sa potomstvom kruškinog smotavca, koji će iz crvljivih preći u zdrave plodove.
(novosti)
