Avasi ovca mast iz mesa taloži u rep

Jedan avasi melez daje mleko kao tri do šest naših domaćih rasa i sojeva.

Avassi (avasi) rasa je nastala na prostoru Bliskog istoka ( Jordan,Egipat,Sirija, Liban, Irak, Iran, Izrael). Pripada grupi masnorepih ovaca, a postoji približno 5000 godina. Poreklo njenog imena se vezuje za beduinsko pleme AWASS.

Avasi spada u krupne rase, ovce teže od 55 do 75, a ovnovi od 80 do 125 kilograma. Ima jaku konstituciju, posebno razvijene noge, ispupčeni profil kod oba pola, glavu pokrivenu kusom dlakom koja obično ima crvenkastu, braon, crnu, ponekad i belu boju zavisno od varijeteta kojih ima nekoliko. Vrat je pokriven dlakom i u nijansama glave, a stomak je malo ili uopšte nije pokriven vunom. Noge su u donjem delu pigmentirane.
Ovce su bez ili sa rudimentiranim rogovima, retko sa rogovima, a ovnovi su rogati.Specifična enterijerska karakteristika je nešto viši zadnji deo tela u odnosu na greben. Vimena su velika, dobro formirana i povezana, pogodna za mašinsku i ručnu mužu. Runo je otvoreno, sa pramenovima, sjajne i dugačke dlake, oštre, upotrebljive za grublje proizvode( tepisi). Proizvodnja vune je po grlu 2 do 2,5kg kao tercijaran proizvod.

Sastav mleka je sledeći; masnoća 6,8 do 7,5%, proteini 5,5 do 6%. Dužina laktacije je normalna oko 200 dana, ne retko 240 do 270 dana, a postoje primeri kada laktacija traje do ponovnog jagnjenja. Prosečna mlečnost u Izraelu je oko 400 do 500 litara mleka u najboljim stadima, u osnovnim, komercijalnim stadima 350 do 400 litara.

Posebno je interesantan sadržaj mesa ove rase ovaca koji je znatno posnijeg sadržaja, jer masnoće se talože u repu a po drugim delovima tela skoro i da nema masnih naslaga što mesu daje izvrstan kvalitet bez prisustva ponekad neprijatnog mirisa jagnjetine.

Avasi ima izražen stadni instikt, ovce su dobre majke a ovnovi imaju izražen libido. Izuzetno je prilagodljiva na razne klimatsko geografske i odgajvačke uslove.

U poslednje vreme avasi se upotrebljava u svim šemama ukrštanja odnosno meleženja sa ostalim rasama. Osnovni cilj meleženja je povećanje mlečnosti (količinski ali i kvalitativno). Mnoge zemlje koje ozbiljno unapređiju ovčarstvo obavljaju ukrštanje domaćih rasa sa avasi ovnovima i sve su dobile odlične rezultate.

Mlečnost meleza kreće se od 127 do 503 litara mleka u laktaciji (melezi od avasi ovnova i domaćih pramenki čija je laktacijska mlečnost oko 60 litara). Prosečno povećanje konzumne mlečnosti kod avasi meleza u odnosu na domaću pramenku iznosi 384,34% što znači da jedan avasi melez daje mleka kao 4 pramenke. Povećanje konzumne mlečnosti kod čistokrvnih avasi grla upoređeno sa domaćom pramenkom (sjenička, svrljiška, krivovirska, pirotska, lipska i drugi domaći sojevi) je u rasponu od 611% do 867%.

Masnoća mleka kod avasi meleza se kreće od 6,5 do 7%.

(Novosti)