Artičoka se jede, ali i ukrašava baštu

Biljka artičoka (Cynara scolymus) se malo gaji u našim baštama.  Međutim, usled promocije zdravije ishrane, ovo povrće se sve češće spominje i usled toga i više traži na tržištu.

Zanimljiva je biljka jer se na jednom mestu obično gaji  tri  godine  zaredom. Spada u vrste povrća kod kojih se plodom smatra cvet, koji se bere  u fazi pupoljka  jer  kad se otvori nije upotrebljiv za ishranu. Pored upotrebe za ishranu, cvet ove biljke a i ostali delovi se veoma često koriste u narodnoj medicini. Čak je i zvanična medicina prepoznala ekstrat dobijen iz listova kao dobar za antioksidantno i antiupalno delovanje na organizam, a koristi se i u proizvodnji kozmetičkih preparata.

Proizvodnja artičoke se najčešće obavlja semenom ili i zelenim reznicama –  u proleće ili u jesen. Razmak među biljkama  je metar, koliko je i rastojanje između redova. Kada je u pitanju višegodišnji zasad, kod biljaka koje su starije u proleće krene veći broj mladih izboja. Tada se biljke proređuju i ostave se dva-tri centralna izbojka, dok se oni koji rastu sa strane uklanjaju.

Plodovi (cvetovi) se u prvoj godini po sadnji beru jednom, a u drugoj i trećoja – dva-tri puta, zavisno od vremenskih uslova. Ukoliko se branje artičoka obavlja radi dalje obrade, uklanja im se drška, ali ako se beru za prodaju u svežem stanju –  ostavlja se drška dužine od oko 10 centimetara.

(Moje selo)