Odmor daleko od gradske ili gužve u poznatim turističkim mestima, ali i zdrava hrana i okolina, te povoljne cene, razlozi su koji privlače posetioce seoskom turizmu. To je dobra šansa za zaradu za sve one koji imaju kuću na selu, ali ulaganja nisu mala.
Ovakvu vrstu turizma nije lako razraditi pa iskusniji preduzetnici savetuju početnike da uz ovaj posao uvek rade i nešto sa strane. Početna ulaganja kreću se oko 10.000 evra, ukoliko neko ima staru kuću kojoj je potrebno renoviranje i prilagođavanje prijemu gostiju.
Zarada zavisi umnogome od toga koliko brzo će posao biti „razrađen“, ali i od veštine domaćina da gostima ponudi ne samo smeštaj već i druge proizvode na kojima može da zaradi. Da je zarada solidna, govori i podatak da se već oko 1.000 domaćinstava u Srbiji bavi ovim vidom turizma. Neki imaju i po više desetina kreveta, a kod mnogih je godišnji broj posetilaca veći od 1.500.
Za početak, onaj ko želi da se bavi seoskim turizmom mora da registruje poljoprivredno gazdinstvo, te da uradi kategorizaciju objekta za izdavanje. Pre toga moraju da se prikupe izjave o ispunjenosti standarda, minimalnih tehničkih uslova i sanitarno-higijenskih uslova.
– Bez 10.000 evra ne može da se krene u posao, to je minimum da se adaptira jedna prosečna stara kuća u lepom prirodnom okruženju. Sva ostala prošrenja i nadogradnje dižu cenu gore. Ljude uvek savetujemo, ako su poljoprivrednici, da nastave to da rade, a u turizam polako ulažu, jer mi smo tek posle osam godina od prve izdate prostorije počeli da živimo samo od turizma. Mnogi odustanu jer misle da će se na brzinu obogatiti, ali u ovom poslu sve ide postupno – kaže Marija Luković Sredić iz etno-sela Gostoljublje, na obroncima planine Maljen, u selu Mionica.
Oni danas imaju 30 kreveta, a turisti stalno dolaze, od kraja marta do kraja oktobra. Naša sagovornica savetuje početnike u ovom poslu da ne dižu odmah cene.
– Bolje je na početku izdavati krevet po ceni od 1.000 dinara dnevno, jer je dobra preporuka najbolja i najbrža reklama. Uz proizvodnju zdrave hrane i ponudu zdravog života, na koje turisti obraćaju sve veću pažnju, uspeh u poslu je ostvariv – kaže ona.
U Srbiji ima oko 1.000 seoskih gazdinstava koja su registrovana za ugošćavanje turista, a svako od njih primi u proseku 1.500 gostiju godišnje.
Isidor Milančev iz Bačkog Gradišta razvija i posebnu ekološku granu turizma koja je kod nas u povoju – volonterski turizam.
– U goste nam dolaze ljudi, najčešće iz stranih zemalja, i pomažu nam u vinogradu i voćnjaku da beremo plodove, a za uzvrat dobijaju smeštaj, domaću zdravu hranu i predivan ambijent. Nalaze nas isključivo preko interneta. Ti ljudi žele da upoznaju pravi život u Srbiji ili da vide kako to izgleda voditi jedno domaćinstvo – rekao je Milančev.
(blic)
