Sto ovaca, a trista jaganjaca

U poslednje vreme u srpskim domaćinstvima je sve popularnija romanovska rasa ovaca. Razlog njene velike potražnje je izuzetna plodnost ove rase, rano stasavanje i otpornost na niske temperature i bolesti.

Nastala je u Rusiji sredinom 19. veka u dolini Volge u Jaroslavskoj oblasti. Ime je dobila po okrugu Romanovo. Spada među najplodnije rase ovaca na svetu. Prosečna plodnost romanovskih ovaca iznosi oko 260 odsto, (uz odličnu ishranu i više od 400 odsto), što znači da se od 100 ovaca dobija 260 do 400 jaganjaca u jednom jagnjenju.

Ove ovce takođe imaju i izraženu policikličnost, što znači da se uz odgovarajuću ishranu mogu postići jagnjenja prirodnim putem na svega šest meseci. U jednoj godini se od jedne ovce kada se jagnje svakih šest meseci dobija u proseku od četri-pet jagnjadi, što je broj koji nijedna druga rasa ne može da pruži.

Ova ovca je skromnijih dimenzija (50 do 60 kilograma, ovnovi dostižu od 70 do 90 kilograma) i samim tim troši manje hrane od krupnijih ovaca. Ovnovi ove rase se često ukrštaju sa ženkama drugih rasa ovaca kako bi potomstvo nasledilo gene plodnosti i otpornosti. Potomci nastali iz ovakvog ukrštanja daju prosečno tri jagnjeta godišnje.

Jagnjad romanovske ovce su nakon rođenja crne boje, a kasnije dlaka (vuna) prelazi u sivo-belu boju. Ovce se pare već posle 30 dana po jagnjenju i po tome su jedinstvene u svetu, dok drugim rasama treba najmanje 42 dana. Inače, polno sazrevaju već u petom-šestom mesecu starosti.

Zbog sitnije građe odnosno sitnijih kostiju, procenat iskorišćavanja njihovog mesa je veći nego kod ostalih rasa. Meso ove rase je odličnog kvaliteta i ima ukus divljači.

(Novosti)