Savremeni zasadi kupine su visokointenzivni i vrlo rodni, pa ih treba redovno i obilno đubriti. Za đubrenje kupine koriste se organska i mineralna đubriva, a po potrebi i folijarna (preko lista).
Osnovno đubrenje obavlja se u kasnu jesen i izvodi se kompleksnim mineralnim đubrivima i stajnjakom. Razlog za to je što je koren kupine dublji nego kod maline. S obzirom na to da su kod nas zemljišta dosta oskudna u humusu, veoma je korisno zasade đubriti stajnjakom. Dobro zgorelo goveđe ili ovčije stajsko đubrivo dodaje se svake druge godine u količini od 30 do 40 tona po hektaru. Količine su veće (50 t/ha) ako se dodaje svake treće godine. Posle rasturanja ovog đubriva obavezno je freziranje ili plitko oranje. Stajnjak se može dodati i u proleće pre prve obrade, ali se mineralno kompleksno đubrivo mora dodati blagovremeno u kasnu jesen.
Kompleksno mineralno NPK đubrivo rastura se u novembru ili decembru (što zavisi od tipa zemljišta) u količini od 500 do 700 kilograma po hektaru. Nakon đubrenja treba obaviti dublju obradu (10-12 cm) po sredini međurednog prostora. Kombinacije koje najviše odgovaraju kupini su NPK 10:12:26+3 odsto MgO ili NPK 8:16:24 ili NPK 7:14:21. U godini kada se unosi stajnjak ove se količine mogu smanjiti do tri odsto.
Ukoliko se đubrivo ubacuje samo u redove, količine se smanjuju za polovinu. Za tačnu dozu đubriva najbolje je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta.
Kupina je voćna vrsta koja za svoj razvoj i plodonošenje zahteva veliku količinu kalijuma, nešto manje azota, a zadovoljava se sa znatno manjim količinama fosfora. Najveće potrebe za kalijumom kupina pokazuje od početka vegetacije pa do kraja sazrevanja plodova, a za azotom u prvoj polovini vegetacije kada je intenzivan porast izdanaka i rodnih grančica.
Na alkalnim zemljištima od azotnih đubriva možete koristiti amonijum-sulfat, a na kiselim KAN. Kod fosfornih đubriva, na alkalnim zemljištima treba dodavati superfosfat, a na kiselim Tomasovo brašno. Što se tiče kalijumovih đubriva, treba imati u vidu da joni hlora odmažu u plodonošenju kupine, pa je potrebno, kad god je to moguće koristiti kalijum-sulfat, a ne kalijum-hlorid.
PRIHRANA
Prihranjivanje se obavlja u proleće u dva navrata. Prvi put u fazi kretanja vegetacije, odnosno posle vezivanja i rezidbe (sredinom pa do kraja marta). Nakon prvog prihranjivanja treba obaviti dublju obradu (10-12 cm) po sredini međurednog prostora. Drugo prihranjivanje treba obaviti pred sam početak cvetanja (u zavisnosti od potrebe). Prvo prihranjivanje obaviti sa 200-250 kg/ha KAN-a ili 300 kg/ha amonijum-sulfata ili 150 kg/ha uree. Drugo prihranjivanje se obavlja po potrebi sa oko 200 kg KAN-a po hektaru.
(Novosti)
