Smola se pretežno pojavljuje na koštičavom voću, a naročito na šljivi. Različiti su uzročnici ove pojave – povrede izazvane gradom, kasni prolećni mrazevi, razne štetočine i biljne bolesti, pa i sam čovek prilikom rezidbe radi formiranja krune.
Ukoliko se smola pojavi kao posledica štetočina ili bolesti, ili je pak nastala pod dejstvom ljudske aktivnost – može se suzbiti.
Medjutim, kasni prolećn i mrazevi izazivaju fiziološke poremećaje u biljkama i na taj proces se ne može uticati. Zbog povišenja temperature tokom proleća počinje kretanje sokova u biljkama i u toku noću. Kada nastupi hladno vreme, zaustavlja se kretanje sokova i tečnost u ćelijama grana i grančica i tada biljka mrzne. Stvaranjem leda u biljkama – pucaju ćelije i javlja se smola, uglavnom na zapadnoj i severozapadnoj strani stabla. Oštećenja koja izazivaju kasni prolećni mrazevi mogu se izbeći krečenjem sumporno-krečnom čorbom ili zavijanjem stabala biljnim ostacima ili slamom.
Smola nastaje i od povreda koje načini grad, kao i od povreda nastalih rezidbom. Sve povrede posle rezidbe treba premazati kalemarskim voskom.
(Mojeselo)
