U nekim selima još peku rakiju od džanarike

Gotovo da nema medje ili vrzine gde  nije izraslo bar  jedno stablo dženerike. Neretko se na obodu parcela, pored puteva ili gajeno u dvoruštu može naći ogromno stablo ove šljive.

Tako nešto je pravo blago gledajući na uloženi trud ili rad, u odnosu na dobijenu količinu i kvalitet plodova.

Džanarika, ringlov ili piskavac, su neki od naziva ove voćkarice iz roda Prunus, koja  je polazni rodjak šljive. Odlikuje se sličnim karakteristikama po morfologiji. To je drvo drugog reda koje može tokom više godina dostići visinu i 25m. Veoma je dobra kao podloga za kalemljenje šljive i kajsije.

Plodonosi redovno i uvek obilno. Plodovi sui sitniji poput trešnje, ali i krupni.  Boja zrelog ploda može biti žuta, razne nijanse žutocrvenih boja ili potpuno crvena. Postoje stabla gde plod dozreva početkom juna, ili tokom celog leta, sve do kraja septembra

Koštica je okrugla, sitna, a plod uvek sočan i bogat mesom, veoma sladak, bez jake arome. Koštica se teško odvaja od mesa, a kožica ploda je jaka ali ne previše tvrda i uvek čista bez pega ili krastavosti.  Lako se bere ručno, ali se obično otresa sa drveta za spravljanje rakije.

Sokovi ili džemovi od zrelih plodova dženerike su kvalitetni pa  ne treba puno ploda da bi dobili veliku količinu soka. Zasladjivanje kod sokova može u potpunosti izostati, jer su zreli plodovi dženerike veoma slatki a uz to imaju i dosta voćnih kiselina, čime se dobija kompletan ukus. Dok kod spravljanja džema ili marmelade, dodaje se 30 odsto šećera. Ko želi, može praviti i voćni miks, dodavanjem dela voćne kaše od kajsije, šargarepe, višnje, kupine i slično po želji.

Rakija se može praviti od gotovo svake vočne vrste koja prispeva na zrenje. Dženerika je medju prvima koja pristiže, a nije zanemarljiva zbog količine koja je svuda dostupna. Kvalitet rakije svakako da nije kao kod šljive ili kajsije, ali nije zanemarljiv, i ako se doda oko 5 odsto šećera i sve pravovremeno odradi, rakija bude vrlo pitka i aromatična

Kompoti od dženerike se pripremaju kratkom pasterizacijom u teglama. Dodavanjem manje količine šećera ruma i limunske kiseline u vodu kojom nalivamo kompot, dobija se svežina i zaržava se boja plodova. Tokom zimskih meseci kada nedostaje svežeg voća u ishrani, kompoti su veoma korisni.

(Moje selo/Dipl. inž. Vladimir Milutinović)