Ostvareni suficit iznosi 1,6 milijardi.
„Izvoz poljoprivrednih proizvoda doneo je 2,9 milijardi evra u državnu kasu, a ostvareni suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je 1,6 milijardi evra“”, rekao je Galetin i dodao da izvoz agrara u bilansima spoljno-trgovinske razmene ima uzlaznu liniju.
Galetin je naveo da je izvoz u prošloj godini veći u odnosu na prosečnu vrednost petogodišnjeg izvoza za 11 odsto i da je prisutan stalni uzlazni trend. Najznačajniji izvozni proizvodi su, kako je napomenuo, i dalje robe iz sektora primarnog agrara, dakle, proizvodi male dodate vrednosti. Osnovni zadatak agrarne politike Srbije, prema njegovim rečima, trebalo bi da bude promena strukture poljoprivredne proizvodnje.
“Neracionalno je da u strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje, biljna proizvodnja učestvuje sa dve trećine, a stočarstvo sa 30 odsto. Zato je odlučeno da se menja budžet u korist veće stimulacije stočarske proizvodnje, kao i podizanje investicionih kapaciteta poljoprivrednih proizvođača putem sufinansiranja projekata koji se odnose na preradu”, naveo je Galetin.
Galetin kaže da su neprerađeni proizvodi i dalje osnovni učesnici u punjenju budžeta.
“Sektor primarne proizvodnje je i dalje najzastupljeniji. Reč je o kukuruzu, pšenici, malinama, jabukama, a potom sledi prerađivačka industrija. Tek daleko iza ovih roba su proizvodi viših faza prerade kao što su mesne i mlečne prerađevine, napici i drugo”, objašnjavaju u Komori.
Podaci Komore kažu da je vrednost izvoza kukuruza protekle godine bila 336,6 miliona evra, maline 223,9 miliona, pšenica 131,8 a jabuke 113,9 miliona evra, dok su na petom i šestom mestu po vrednosti bili proizvodi više faze prerade poput šećera i suncukretovog ulja sa 112,8 miliona i 62,2 miliona evra.
(B92)
