Prihrana ozime pšenice u februaru i martu

U toku bokorenja (porast korenovog sistema) i vlatanja (formiranje reproduktivnih organa), biljkama su potrebni azot, fosfor i kalijum, a naročito azot.

Vreme primene azotnih (N) đubriva se utvrđuje procenom na terenu. Prioritet u prihranjivanu imaju usevi na parcelama koje nisu dobile NPK hraniva pre osnovne obrade, gde su predusevi suncokret i soja, usevi iz ranijih rokova setve i usevi koji imaju oštećenja od niskih temperatura.

Optimalno vreme prihranjivanja je 10-15 dana pre kraja bokorenja (formiranja busena), ako se prihranjivanje obavlja sa celokupnom količinom azotnog đubriva. Količina azotnog mineralnog đubriva se određuje na osnovu preporuke, ako je urađena agrohemijska analiza zemljišta, ako nije u obzir se uzimaju korektivni faktori: potrebe sorte za hranivima, gustina sklopa ( 50-60 bilja u redu na jedan dužni metar-optimalan sklop).

Za prihranu se upotrebljava preporučena vrsta azotnog đubriva, ako je urađena agrohemijska analiza zemljišta, a ako nije preporuka je da se za prihranu koristi isključivo KAN za kislela zemljišta.. Količina azotnog đubriva, ako su zemljišta alkalna ili neutralna, je 200 do 250 kg/ha UREE ili 300 do 350 kg/ha KAN-a za kisela zemljišta. Zbog boljeg usvajanja azota poželjno bi bilo prihranu obaviti u dva navrata.
Prvo prihranjivanje sa 60% preporučene (planirane) količine đubriva tokom februara, a drugo prihranjivanje za mesec dana sa preostalih 40% đubriva.

Puni efekat prihranjivanja se očekuje: ako pšenica ne „gladuje“ u fazi bokorenja, ako azot bude u zoni korena barem 10 dana pre kretanja vegetacije i ako u roku od 7 dana od momenta unošenja azotnog đubriva padne oko 10 l/m2 kiše.

(Moje selo/Jorgovanka Vlajković, dipl.inž.)