Obilno se stajnjakom đubre paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir, kupusnjače, vrežasto povrće, praziluk i celer, manjom količinom – korenasto povrće, crni i beli luk, salata i spanać, a organskim djubrivima se ne đubre – grašak, boranija, bob.
Organska đubriva utiču na bujniji rast i sočnost povrća.To je za neke vrste pogodno (kupus, paprika), ali na vrste koje se moraju čuvati u toku zime. Na njih preobilno đubrenje organskim đubrivima nepovoljno deluje. Uslovno razlikujemo tri grupe povrća:
– Povrće koje se obilno đubri stajnjakom: paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir, kupusnjače (kupus, kelj, karfiol, keleraba i sl.), vrežasto povrće (lubenica, dinja, krastavac, tikve), praziluk i celer.
– Povrće koje se đubri manjom količinom đubriva gaji se druge godine posle unošenja organskih đubriva, korenasto povrće (mrkva, peršun, paštrnak), crni i beli luk, salata i spanać.
– Povrće koje se gaji treće godine posle unošenja stajnjaka, a najčešće se ne đubri organskim đubrivom, a to su: grašak, boranija, bob.
Ovakav odnos prema organskim đubrivima omogućuje planiranje bašte i izbor vrste u toku tri ili više godina.
– U bio-bašti se na bazi standarda organske poljoprivrede mogu koristiti samo prirodna mineralna đubriva (sirovi fosfat, tomasova brašna, kalijumove soli, guano, kreda, gips, dolomit, sumpor i dr.).
Prirodna mineralna đubriva koriste se u osnovnoj i predsetvenoj pripremi zemljišta i za prihranjivanje. U praksi je uobičajeno da se za vrste duge vegetacije polovina ukupne količine potrebnih hraniva daje pred setvu ili sadnju, a prema potrebi biljke se prihranjuju prosečno u razmaku 20-30 dana. Povrće kratke vegetacije đubri se pred setvu ili sadnju (grašak, salata, sp anać), a po potrebi se prihranjuje svakih 7-10 dana.
U bio-bašti sa brojnim vrstama i biološkom zaštitom neophodno je održavati punu kondiciju svake vrste i sorte. Zato se primenjuje prihranjivanje – folijarno (preko lista) i fertigacijom (sistemom za zalivanje) svakih 7-10 dana i to sa tečnim organskim đubrivima ili sa biljnim pripravcima (domaći ili kupljen), fito-eko preparatima humusin, čaj ili ekstrakt koprive, valerijane i sl.). Jasno, mogu se koristiti i dozvoljena mineralna i organska đubriva. Naš Zakon o organskoj poljoprivredi i regulativa EU dozvoljavaju korišćenje sledećih organskih i mineralnih đubriva:
Stajnjak (sopstvena organska proizvodnja), sušeno kokošije đubrivo (iz domaće proizvodnje), kompost (sopstvena proizvodnja ili sertifikovan), osoka (tečni stajnjak uz fermentaciju), treset, glina (perlit, vernukulit), supstrat posle proizvodnje gljiva, nuzproizvod biljne proizvodnje (iz bio-bašte i organske proizvodnje), morske alge, strugotina, drveni pepeo, guano sirovi fosfat, aluminkalcijum fosfat, tomasovo brašno, kalijumove soli, kalijum sulfat za Mg, prirodni kalijum karbonat, kalijum i magnezijum karbonat, magnezijum sulfat, kalcijum hlorid, elementarni sumpor, kameno brašno (od bazalta kvarca, kalijumove gline, bentonit), krečnjak od školjki i algi, minerali kalijuma, mikroelement.
(Novosti)
