ĐUBRENJE TREŠANJA I VIŠANJA:Plodnija laka zemljišta

Kolike su potrebe za azotom, fosforomi i kalujumom? Poželjno je i  prskanje lišća tečnim mikroelementima.

Pre podizanja voćnjaka obavlja se hemijska i fizikalna analiza zemljišta, kojom se odredi koncentracija pojedinih hraniva i reakcija tla, a na temelju nje i količina mineralnih đubriva i moguća mera kalcizacije. Ako su fizikalna svojstva nepovoljna poput teških, zbijenih i vlažnih zemljišta, potrebno ih je što pre popraviti odgovarajućim agrotehničkim zahvatima.

Teška zemljišta bogatija su hranjivim materijama, ali ne odgovaraju ni trešnji ni višnji. Pogodnija su lakša, iako sadržavaju manje hraniva. Pri podizanju voćnjaka dodajemo makroelemente; P2O5 fosfor, K2O kalijum CaO kalcijumi MgO magnezijum. Dobro snabdevena zemljišta, koja sadržavaju oko 30 mg P2O5 i više od 40 mg K2O, na 100 g tla nije potrebno đubriti

Često se u voćnjaku javlja i nedostatak sumpora, bora, bakra, gvožđa, mangana i cinka. Njihov nedostatak možemo sprečiti istovremeno unošenjem mineralnih đubriva, koja uz azot, fosfor i kalijum sadržavaju sekundarna hraniva, poput NPK 5-20-30 + 26 SO3, ili primenom soli mikroelemenata koje je najjednostavnije dodavati putem lista, a nalaze se u zajedničkoj smesi otopina makro i mikrohranjiva (Vuksal).

Azot je jedan od elemenata koji najviše utiče na rast i direktno na rodnost. Njega voćka delimično dobiva razgradnjom humusnih materija, koje smo uneli stajnjakom (ili tresetom) pre sadnje. Zatravljeni voćnjak veliki je izvor azota, koji se oslobađa mineralizacijom organske materije..

Azot iz mineralnih đubriva, poput amonijum nitrata, uree, amonij sulfata, KAN-a, UAN-a dodajemo tokom aktivnog rasta u nekoliko obroka (dva do tri puta). Količine unosa zavise od plodnosti zemljišta, starosti drveta, padavinama, prirastu i rodnosti. Pritom moramo znati da je u prvim godinama povećana potreba za azotom zbog intenzivnog vegetativnog rasta do konačnog oblikovanja krošnje.

Zbog jače bujnosti, kod višnje je istaknutija potreba za  azotom u odnosu na trešnju. Mladim voćkama dodajemo 30 – 40 kg/ha N, a starijima u rodnosti 60 -140 kg/ha N. Optimalna količina azota u listu kreće se od 2,2 do 3,4% obračunato na suvu materiju lista.

Fosfor je element koji se teže ispire i slabo je pokretan u zemljištu.. Višnje i trešnje u prvim godinama traže 30 kg/ha P2O5, a kasnije tokom rodnosti 60 -90 kg/ha. Sadržaj fosfora u listu trebao bi se kretati od 0,16 do 0,40% na ukupnu suvu materiju lista.

U prvim godinama razvoja potrebe za kalijumom iznose 60 kg/ha, a u punoj rodnosti iznosi 150 – 200 kg/ha. Sadržaj kalijuma u listu trebao bi se kretati od 1,0 do 3,0% ukupne suve materije lista. Radi čvrstoće plodova, preporučljivo je dodavati kalcijum prskanjem kao kalcijev hlorid ili kalcijev nitrat  u nekoliko navrata tokom rasta ploda.

(Moje selo)