Aleksandar Urošević iz sela Bare kod Kragujevca ima 28 godina i apsolvent je ratarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. On je istovremeno i jedini domaćin i član gazdinstva o kojem vodi potpunu brigu već tri godine, a sve nakon porodičnih tragedija.
Na imanju je ostao sam nakon što su mu za četiri godine umrli najpre deda i baka, a ubrzo potom otac, pa majka. Svi oni su vodili brigu o 20 hektara zemlje zasejanim ratarskim biljnim vrstama i farmi mlečnih krava, dok je Aleksandar studirao i živeo u Beogradu.
Bezbrižni studentski život odjednom više to nije bio, a Aleksandar je morao da odluči šta će dalje u životu. Tu odluku je morao da donese potpuno sam, jer nikog od starijih nije bilo da ga posavetuje. Kaže, mogao je, teoretski, da proda plodnu zemlju, krave i mašine i taj novac bi mu bio dovoljan da započne novi život u gradu.
„Odluku da se vratim i preuzmem vođenje domaćinstva doneo sam najpre iz moralnih, a potom iz praktičnih razloga. Ja sam šesta generacija na imanju. Prethodnih pet su ceo svoj život posvetili zemlji i kući. Nisam hteo da pljunem na njihov trud i da odustanem od svega. S druge strane, video sam kako se moje kolege sa fakulteta muče bez posla, ili rade za male plate. Odlučio sam, da sam kod mene zaradim i mislim da bolje živim nego oni, kaže Aleksandar Urošević.
A generacije su mu u nasledstvo ostavile 15 hektara sopstvene zemlje, i još pet u zakupu. Seje kukuruz, pšenicu i detelinu, najviše iz razloga za potrebe ishrane stoke, jer u štali ima 17 grla stoke.
Svakog jutra predaje oko 160 litara mleka. Kupio je savremenu muzilicu zahvaljujući kojoj istovremeno muze po dve krave, te posao brže završi. Od mehanizacije ima sve, zahvaljujući dedi i ocu koji su je redovno kupovalo i zanavljali.
Na pitanje da li se plašio da tako mlad preuzme odgovornost za vođenje gazdinstva, odgovara da je pomalo bilo straha.
„Odrastao sam ovde i sve znam da radim. Traktor vozim od sedme godine. Vaspitali su me da čuvam stečeno i unapređujem, i da moram da se školujem. Imam tu i ljubavi prema ovom poslu. Da nije tako, ne bih studirao ratarstvo. Ostavili su me spremnog da vodim kuću“, kaže Aleksandar, budući inženjer ratarstva.
Ove jeseni napunio je ambare žitom i spremio dovoljno hrane za stoku. U sezoni angažuje pomoć radne snage na njivama, ali u štali sve radi sam. U poslednjih godinu dana radi na poboljšanju genetike grla stoke, jer želi da poveća mlečnost krava. U kontaktu je sa stručnjacima, a neki od njih su njegovi prijatelji ili kolege sa fakulteta.
„Stalno sam u toku. Od znanja ne odustajem. I ne vidim sebe u drugom poslu, osim ovog. Ništa mi ne pada teško, osim kad se ponekad zadržim u noćnom provodu, a ujutru treba ustati, namiriti stoku, sačekati mlekadžiju. Volim rad na zemlji i u štali. Ove zime preostaje mi da položim još dva ispita koja su mi ostala na fakultetu i konačno diplomiram. Studije sam zapostavio zbog svega što mi se idešavalo, ali moraću to da dovršim, kaže Aleksandar.
(B92/Biljana Nenković)
