Ako lišće blagovremeno ne opasnw sa voćnih krošnji, voćka se neće dobro pripremiti za prezimljavanje. Stručnjaci preporučuju da se u tom slučaju voćke oprskaju sa 5% rastvorom ureee!
|
Ako je jesen topla i sunčana (kao što je ova) neke voćne vrste ne odbacuju blagovremeno lišće sa grana. To je karakteristično za mlada stabla jabuke, kruške, dunje, kajsije… Zašto je to tako? Vremenski uslovi su neuobičajeni za ovo doba godine, pa voćke ne prepoznaju „kalendar“ za zaustavljanje vegetativnog rasta i početak priprema za prezimljavanje – kada se hranljive materije iz krošnje i stabla skladište u korenu. Dakle, fotosintezom voćka i dalje stvara hranljive elemente i koristi ih za zakasneli jesenji rast. Zbog toga voćka ne odbacuje svoje lišće, a neretko može da otvori i letos formirane pupoljke i da procveta. Osim toga, ako voćka ne zaustavi kretanje hranljivih sokova, usled iznenadnih niskih temperatura (mrazeva) – puca kora na stablu i voćka počinje da se suši. “Da bi se ubrzalo predzimsko opadanje lišća voćke treba oprskati 5% rastvorom uree. Ta koncentracija je dovoljna da izazove opadanje lišća, ali i da znatno smanji kretanje hranljivih sokova i tako poveća otpornost voćaka prema niskim temperaturama”, kaže Dragana Veljković, dipl.inž. zaštite bilja iz Beograda i naglašava da se blagovremenim opadanjem lišća smanjuju uslovi za pojavu bolesti Venturia ineakualis, koja se manifestuje pegavošću lisšća i krastavošću plodova. Sanacijska rezidba i premazivanje rana Nakon opadanja lišća, u voćnjaku se obavlja takozvana sanacijska rezidba. Uklanjaju se samo suve, polomljene i bolešću zaražene grane, jer su one idealno mesto za prezimljavanje raznih gljivica i štetnih insekata.Prilikom rezidbe na granama ne smeju da ostaju velike rane. Njih obavezno premazati kalem- voskom. Uporedo sa rezidbom sa grana se otresaju sasušeni i truli plodovi, sakupljaju sa zemlje i iznose iz voćnjaka. Posle opadanja lišća i sanacijske rezidbe – jesenje “plavo prskanje” Posle opadanja lišća i sanacijskog reza, sledi još jedna predzimska zaštitna mera – prskanje bakarnim prepratima i mineralnim uljima, takozvano “plavo prskanje”. Jesenjim prskanjem se suzbijaju insekti i gljivice koji prezimljavaju na voćkama, pa se tako može smanjiti broj prskanja u narednoj vegetacijskoj sezoni. U jesen su naročito na bolesti osetljiva mesta gde se otkinula lisna drška, pa se zato i ne preporučuje rskanje sve dok sa stabla ne opadne najmanje 80 odsto lišća. Krečenje voćnih stabala u poznu jesen Još jedna mera za zaštitu od niskih temperatura tokom zime je krečenje (beljenje) stable I debljih ramenih grana. Ova mera se ne obavlja u većim intenzivnim špalirnim zasadima, ali je preporučljiva u voćnjacima na okućnici i u zasadima sa klasičnom (ređom sadnjom). “ Voćke se ne kreče da bi se insektima onemogućilo prezimljavanje u kori stable i zaštite od glodara (zečeva i srna), mada ih kreč u tome donekle ometa – već da za vreme zimskih i ranoprolećnih sunčanih dana odbijaju sunčevu svetlost i toplotu.Jer, neokrečeno stablo voćke se pod uticajem sunčevih zraka brže zagreva i voćni sokovi počinju da kreću, pa usled većih noćnih zahlađenja nastaje takozvani mrazopuc” (uzdužno pucanje kore).Dakle, krečenjem stable odlaže se početak vegetacije voćke u rano proleće i tako izbegavaju oštećenja na stablu i pupoljcim zbog naglih kolebanja temperature”, objašnjava Dragana Veljković . I smola nestaje krečenjem
Praksom je utvrdjeno da pojava smole na stablima i ramenim granama kod koštičavih voćnih vrsta nestaje eko se voćke redovno kreče. Voćke se kreče smešom kreča, kuhinjske soli i sumpora. Dobra kaša za krečenje spravlja se od 5 kilograma negašenog ili praškastog kreča, pola kilograma kuhinjske soli i 200 grama sumpora u prahu. Smesa se dovoljno razredi vodom, a potom se četkom nanosi na stabla. Krečenje se preporučuje kada je temperatura iznad pet stepeni Celzijusa, jer bi se na nižim temperaturama smrzla i i ubrzo otpala sa stabla.
Miodrag Palić
|
