Poslednjih godina nastale su velike štete u voćnjacima i na okućnicama zbog blagih zima, ranijeg početka vegetacije, kao i naglog zahlađenja u vreme cvetanja.
Poslednjih godina nastale su velike štete u voćnjacima zbog blagih zima, ranijeg početka vegetacije, te naglog zahlađenja u vreme cvetanja. Osim izmrzavanja cvetova, puca i kora na deblima stabla. Raspukla kora na deblu i povređeni kambij(kalemljeno mesto) predstavljaju mesta napada patogenih gljiva-trulažnica, pa trulež debla značajno skraćuje životni vek voćaka. Raspukline usled hladnog vetra i niskih temperatura su kod jabuka i krušaka izražene uzduž debla, a kod koštićavih voćaka često su praćenei pojavom smole.
Velike temperaturne razlike u februaru (tokom dana u plusu, a noćima u minusu) najviše štete stablima kajsije. Svi ti negativni činioci izazivaju bolest apopleksiju kajsije, kojoj nažalost leka nema. Od ove bolesti se mlada stable kajsije iznenada osuše u osmoj-devetoj godini po sadnji, kada treba najviše da plodonose.
U mlađim se zasadima kao glavni uzroci sušenja kajsija ekološkog porekla navode neadekvatni izbor podloge obzirom na zemljišno-klimatske uslove, osetljivost na niske temperature i fiziološka nestabilnost kajsije kroz razdoblje mirovanja. Kao patološki uzroci apopleksije su dokazano bakterijsko odumiranje (Pseudomonas syringae pv. syringae), fitoplazme evropske žutice koštičavog voća (hlorotična uvenulost lista kajsije), te gljivična palež (Cytospora cincta) i venuće ili sušenje (Verticilium dahliae, Phytophthora spp., Monilia laxa, Eutypalata, Verticillium spp., Gnomonia erythrostoma, Armilaria mellea, Roselinia necatrix).
Među neparazitskim biološkim uzročnicima apopleksije navode se anatomsko-fiziološka nesnošljivost (inkopatibilnost) podloge i plemke, uticaj visine kalemljenja, osetljivost sorata na nabrojane patološke bolesti, nedovoljna hemijska zaštita, te neuravnoteženo đubrenje. Osim proljetnih mrazeva i naglih izmena temperature, učestaloj pojavi apopleksije kajsija takođe pogoduje suša tokom vegetacije ili pak pojava visokih podzemnih voda u kišnom razdoblju. Izbor lokaliteta i zemljišta pri podizanju nasada uz provođenje propisanih agrotehničkih mera umanjuju propadanje kajsije.
Krečenje stabala je mera koju preporučujemo u manjim voćnjacima u svrhu smanjenja negativnih posledica izmrzavanja i pucanja kore. U jesen kada opadne lišče stable treba oprskati bakarnim fungicidima. Ista prskanja treba ponoviti i na početku prolećne vegetacije.
