Ono što je svakako obeležilo 2016. za ratare jeste vest da Srbija još ne ispunjava uslove za korišćenje pretpristupnih fondova za poljoprivredu IPARD.
Godinu za nama obeležio je i veliki skok cene mesa, a kao „novogodišnja čestitka“ ratarima je za kraj stigla vest da je Vlada Srbije ukinula prelevmane – uvozne takse za mleko i mlečne proizvode, kao i za svinjetinu i svinjsku masnoću iz EU.
Srpski ratari su ostali domišljati i inovativni, a ove priča to i dokazuje. Evo 15 biznis ideja sa srpskih njiva i imanja:
1. Čarobna malina – raste 2m i ima plod na zimu
Da li ste čuli za čarobnu malinu? Ova bi još rasla da je ne spečava plastenik u kome je posađena. Narasla je dva metra i ima plodove. Priča da je plastenik po sistemu ključ u ruke koštao oko 600 evra po aru.
2. Srpsku višnju traži svet: Ne možemo bez nje
Srpska višnja tražena je i u Americi, Evropskoj uniji, pa čak i u Japanu. Ni Francuzi nisu ravnodušni, jer ne mogu bez nje u likeru. Francuzi žele višnju u alkoholu, a tražene su u nekoliko oblika.
Voćari se nadaju da će i gotovi proizvodi biti traženi kao i sirovine i poluproizvodi koji se isporučuju Evropskoj uniji, Australiji, Americi i Japanu.
3. Biznis ideja: Ovca koja daje i do 900 litara
U Subotici jedina farma britanske mlečne ovce, koja je vrlo isplativa – može da da četiri jagnjeta, a godišnje u proseku daje do 400 litara mleka.
Da ne postoje zvanična merenja niko ne bi poverovao: u proseku daje od 250 do 400 litara, sa mlečnom mašću od 5,5 do 9,5 procenata, sadržaj proteina 6 procenata. Rekord je od 450 do 900 litara u laktaciji od 300 dana.
4. Šumske borovnice? Ja imam one veličine 5 RSD
Prva ovogodišnja borovnica je već stigla. Možda je izgledao kao eksperiment da se uzgaja pod plastenicima, ali ono što se sada vidi obećava jednu dobru godinu.
Cena je oko 1.600 za kilogram i više je nego dobra. Jedan Holanđanin je rekao da je najbolja borovnica ona iz Maroka i ona iz Srbije
5. Malo ulaganja, sigurna zarada – za kg 12 EUR
Dejan Krstojević iz Lisine pre sedam godina posadio je lincuru na desetak ari. Cena osušenog korena kreće se od 10 do 12 evra, a za svež koren je nešto manja. po kilogramu osušen koren oko 10 evra, pa i do 12 evra.
Postoji i deo tržišta koje traži i svež koren, tada je cena nešto niža, a cenu uslovljava i tržište. Koren može da dostigne kilažu u proseku oko jednog kilograma po biljci.
6. Kilogram košta 7€, šta će nam reći Ferero?
Iako nije vreme sadnje, u Bačkoj se privodi kraju sadnja lešnika. Reč je o ugovorenoj proizvodnji jednog kooperanta italijanske kompanije Ferero.
Jedina obaveza koju imaju prema svetskom lideru na ovom polju jeste da kupe sertifikovanu sadnicu, sve ostalo je na njima, savete ne moraju da prihvate. Na svetskim i našem tržištu tražnja je još veća od ponude, sada je cena lešnika oko sedam evra.
7. Snabdevaju celu Srbiju, jedna sadnica 1.000 RSD
Nekoliko povrtara u Posavini, osim proizvodnje tradicionalnog voća i povrća, okušali su se i u gajenju banana.
Ovo voće, tipično za toplije i vlažne krajeve, ovde uspeva zahvaljujući upornosti i stalnoj nezi, a nihove sadnice završavaju po celoj Srbiji.
“Ove godine smo prodali 44 sadnice. Cena je 1000 dinara. Ljudi često ne mogu da veruju da to kod nas uspeva. Uglavnom se kupuje za ukras, a manje za ishranu“, kaže Snežana Marković.
8. Odlična zarada: Kg 400 RSD, može i 50% više
Heljda – biljka budućnosti. Za kilogram heljdinog brašna potrebno je izdvojiti oko 400 dinara. Ukoliko je organska, cena skače i do 50 odsto.
Ukoliko se proizvodi organska heljda, prinos po hektaru ide i do 1.000 kilograma, dok prinos konvencionalne može biti tri puta viši. Cena za konvencionalnu heljdu za zrno je 100 do 120 dinara, 300 do 400 za brašno, a ako se radi o organskim oni su i do 50 odsto skuplji.
9. Krompir koji donosi i nekoliko hiljada EUR
Batat je još jedna biljka o kojoj se u poslednje vreme govori. Kažu da od nje može da se zaradi i do nekoliko hiljada evra, međutim, izgleda da nije baš tako jer nema tržišta za ovo povrće.
U komercijalnoj prodaji cena mu je više od 200 dinara, u organskoj i više od 400. Na prvi pogled, računica je dobra.
10. „Pometnja“ iz Albanije, a Srbin obara rekord
Za povrtare sa juga Srbije nastala je pometnja zbog nekontrolisanog uvoza paradajza iz Albanije koji je, kako kažu, plastičan, neukusan i dobro našminkan.
Oni ističu i da cena od 50 dinara za kilogram nije dovoljna da se ostvari zarada.
Nije što je naše – nego je svetsko. Paradajz sa mirisom i ukusom, spolja crven, unutra ukusan i sočan. Prodaje se za male pare zbog „našminkanog i plastičnog“ iz uvoza.
11. Od aronije 30.000€? Da li je to realno?
Pre nekoliko godina pravi hit kod poljoprivrednika bila je aronija, ali niko nije postavio pitanje šta s tolikom aronijom raditi i kako je prodati.
„Kamo sreće da je tako da može da se zaradi 10.000-30.000 evra kao što se piše u novinama. Postoji velika razlika između profita i prihoda, da ne računamo cenu zemljišta, ako je ono dedovina, pita li neko gde su ostali troškovi, od sadnice pa do svega ostalog? Priča se o nekim spektakularnim ciframa oko zarade, ali…”, kaže Milutin Pantić iz sela Deč.
12. Srbin iz Nemačke planirao biznis, oterali ga
Posle 48 godina života u Nemačkoj Tomas Marinković je odlučio da se vrati u Srbiju i pokrene biznis vredan tri miliona evra.
Međutim, zbog propusta države, on je odlučio da svoj biznis ipak preseli u Rumuniju. Investicija vredna nekoliko miliona evra možda neće zaživeti, nezainteresovanost lokalne samouprave i propust države da u dogovoreno vreme iskoristi novac iz pretpristupnih fondova naterali su ovog čoveka na jednu vrlo nepopularnu meru.
Ostaje da se vidi da li će Srbija uspeti da zadrži Tomasa…
13. Siguran biznis i preporod – treba vam 1.500 EUR
Situacija u srpskom ovčarstvu nije dobra i iz godine u godinu sve su manja stada na pašnjacima.
Ovo što je terenac u automobilizmu, to je ovan koji je stigao iz Francuske u ovčarstvu – 250 konjskih snaga, robustan, brzine i preko 200 km na h. Ovakvi ovnovi mogu preporoditi naše ovčarstvo.
Ovo nije nimalo jeftina investicija. Jedan košta i do 1.500 evra. Sa 140 plotkinja, koliko u ovom trenutku ima u staji, planira da mu se oni isplate iduće godine. Ovaj ovan rase il de Frans po skoku može da da od 10 do 160 doza, u zavisnosti od godišnjeg doba
14. Za kg 350 RSD, šaljemo ga i Hrvatima
Pre nekoliko godina u Srbije je bila navala uvoza belog luka iz Kine.
Međutim, kvalitet srpskog proizvoda se prepoznaje, pa za kg ne žale da daju do 300 dinara. veći deo daje na veliko jer se na pijaci prodaju dva do tri džaka za celu godinu. Cena za kilogram dostiže i do 350 dinara.
15. Beograđanin posle otkaza: Uradio sam pravu stvar
Gubitak posla može biti motiv za velike promene u životu. Tako je otkaz Beograđaninu dao snagu da pokrene dugogodišnju ideju i počne da se bavi poljoprivredom.
Pre tri godine odlučio da posadi kornišone i danas shvata da je uradio pravu stvar.
(B92)
