Ovako proizveden med bukvalno biva nedodirnut ljudskom rukom, nije imao dodira ni sa otklapačem saća ni sa centrifugom, pumpom ili ambalažom.
Baš zbog ovoga, siguran da između njega i meda nije bilo posrednika, pre svega čoveka koji zna svakakve podvale, sve oprezniji svetski kupac ne žali da ovakav med, med u saću, plati i trostruko skuplje.
Mnogi pčelari u Americi i Evropi potpuno su se specijalizovali za ovakvu proizvodnju, dok se ovde kod nas uglavnom još uvek eksperimentiše. Razlog, niko nema proizvodnju dovoljno veliku za izvoz, a domaæi potrošači još uvek nose plitak novčanik za ovako ekstravagantan proizvod.
Med u saću proizvodi se sa jakim pčelinjim društvima u periodima dobre paše. Najbolji rezultati postižu se sa bagremovom pašom a kažu da slične efekte daje još paša žalfije i vreska. Za ovakvu proizvodnju i pakovanje meda atraktivniji je svetli med kakav je bagremov i lipov, tamni medovi ne deluju privlaèno ma koliko bili kvalitetniji.
Naši pčelari koji eksperimentišu u ovoj oblasti, med u saću proizvode tako što za satonošu zalepe usku traku satne osnove a pčele odrade sve ostalo. Ovakvo saće sa medom režu u manje komade i pune tegle, što je daleko od osnovne ideje. U svetu se za proizvodnju meda u saću izrađuju specijalne, veoma tanke satne osnove od čistog izbeljenog voska. Kao najbolje su se pokazale „ Hogg“ i „Honey comb“ kasete. Hogove kasete služe za proizvodnju meda u polusaću smeštanjem 40 kaseta u medište čime je prostor racionalno iskorišćen..
U našoj zemlji ovako prirodno upakovan med može se proizvoditi u poluramovima ili u sekcijama (kasetama). Ako se proizvodi u poluramovima najbolje je koristiti plitki poluram za medište dubine 14,7 milimetara. .
Med u saću je ukusniji od tečnog meda jer ima nakiselkast ukus od sačuvanih organskih kiselina u saću. Ostaju sačuvana i etarska ulja biljaka sa kojih pčele sakupljaju nektar pa mu je i aroma bogatija i intenzivnija. Bagremov med u ovakvoj hermetičkoj tvorevini zaista miriše na cvet bagrema.
Ovakva proizvodnja umnogome smanjuje opasnosti od prevelikih kontaminacija meda. Med je, kao i svaki drugi proizvod, podložan izvorima zagađenja koji mogu biti mikrobiološkog, hemijskog ili fizičkog porekla. Mikrobiološko zagađenje podrazumeva prisustvo patogenih bakterija, virusa i toksina.
Hemijska kontaminacija obično potčèe od teških metala, pesticida, akaricida, aditiva, sredstava za održavanje, alata i slčèno. Fizička kontaminacija podrazumeva prisustvo u medu komada metala ili stakla, boje, peska… Svega toga neće biti u medu koji je proizveden u zatvorenom sistemu gde saće nema nikakvog kontakta sa pčelarom ili njegovom opremom i alatom. Zato ovakav med ima sve veću tržišnu šansu, pogotovo što evropski standardi upravo propisuju visoku čistoæu meda kakva se postiže samo kada je na ovaj način proizveden.
(Novosti)
