Uložiš ŠEST, a zaradiš DESET HILJADA EVRA već prve godine: Uzgoj ovog voća isplativ je i na samo jednom hektaru

Sadnja jagoda donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa čak trostruko većim prihodima.

Nema voćke koja donosi bržu zaradu i manja ulaganja od jagode pa sve više poljoprivrednika kreće u ovaj biznis. Početak dodatno olakšava i to što nije potrebna velika površina, ljudi mogu da žive i od 50 ari pod zasadom jagoda. Za početnike je uvek savet da ne idu na veće parcele, jer je jedan hektar u prvoj godini već ozbiljan zalogaj.

Jakov Tomić iz Subotice ovi poslom bavi se osamnaest godina i kaže da već u prvoj godini kada se podeli zarada mesečno od pola hektara jagoda može da se prihoduje od 200 do 300 evra, druge godine kada su daleko manja ulaganja zarada se barem udvostručuje. No da bi se tako stvarno i desilo, otkupna cena mora biti viša od 150 dinara za kilogram.

– Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, za pola ara vam treba oko 6.000 evra. No već prve godine možete da imate pun rod, nekih 12-15 tona, i ako vam otkupna cena nije ispod jedan evro, nego je recimo kao prošle godine 180 dinara ili čak više od 200 dinara, zaradićete od 10.000 do 13.000 evra. Već druge godine ulaganja u jedan jagodnjak od pola hektara padaju na oko 2.000 evra – rekao je Tomić.

Ministarstvo poljoprivrede vraća od 40 do 55 odsto investicija u plastenike i zalivne sisteme. Subvencioniše se i sadni materijal, ali je problem što sadnica jagode u Srbiji gotovo da nema, pa proizvođači uglavnom uvoze iz stranih rasadnika, za neke voćari tvrde da su lošeg kvaliteta, odnosno da ima boljih, ali se oni ne subvencionišu. Izveze se gotovo 80 odsto roda, dobar deo u Rusiju, ali i u srednjoevropske zemlje. Problem je što od ove godine propisi zahtevaju da izvoznici imaju hladnjače od minimalno 500 tona pa se smanjio i broj onih koji mogu da prodaju stranim zemljama svoje plodove. Postoji više od 10.000 sorti jagoda, a kod nas su popularne kleri, alba, kvin eliza, mis, zenga zengana i elsanta.

– Od početka marta do zime jagodnjak traži da ste stalno u njemu, a jedan zasad traje najviše četiri godine. Početnicima savetujem da krenu od manjih količina, kao i ja. Zasadio sam prvo 20 ari jagoda, danas imam više od tri hektara. Polovinu prodam na pijacama, ostalo ide u izvoz. Plasman je uvek obezbeđen. Još jedna dobra okolnost u poslu je što taman kada se završava berba jagoda na Mediteranu, počinje kod nas u maju, i imamo veće šanse na evropskom tržištu – izjavio je Jovan Gligorijević, voćar iz Smedereva.

Stručnjaci savetuju voćarima da ne pribegavaju rasadi iz sopstvenih živića, jer ti rodovi neće zadovoljiti potreban kvalitet.

Različite sorte

Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i u prve dve dekade juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra, pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.

(blic.rs)