Mnogi građani gaje piliće za svoje potrebe. Evo nekoliko saveta za one koji se nisu izveštili u ovom poslu. Što se prostora tiče, potrebno je za broj pilića koji se najčešće tovi (30 – 50 komada), obezbediti od 1,5 – 3,5 m2 podnog prostora, bilo u nekoj šupi ili garaži, do završnih masa živine.
Za ishranu i napajanje se koriste uglavnom improvizovani valovi od nekih postojećih posuda ili lima, a mogu i kupovni od plastike. Prvih nedelju dana, koji se smatraju nekim kritičnim periodom, pilići obično budu smešteni u kartonske kutije ili drvene sanduke.Ovde se mikroklimat, prvenstveno zadovoljavajuća temperatura, obezbeđuje vrlo jednostavno sa običnim ili infracrvenim sijalicama.
Kao prostirka u prvoj nedelji života koristi se ili stari novinski papir, ili pak krpe koje se menjaju. Posle 7 – 10 dana, pilići se prebacuju na pod, gde se kao prostirka koristi piljevina od drveta ili slama. Neki proizvođači pak koriste i kaveze sa rešetkastim podom, tako da pilići ne dolaze u kontakt sa izmetom .
Temperatura u prostoru za smeštaj pilića se uglavnom ne meri, mada postoje zahtevi koji se koriguju po nedeljama starosti. Najbolji pokazatelj da li je temperatura odgovarajuća je samo ponašanje pilića. Ukoliko se pilići grupišu ispod izvora toplote (sijalica), to je znak da im je hladno. Tada obično ne konzumiraju ni hranu ni vodu. Kada se pilići raspoređuju po obodima prostora za smeštaj to je znak da im je pretoplo. Tada slabije konzumiraju hranu, ali zato uzimaju velike količine vode, što povećava vlažnost koja negativno utiče kako na prirast, tako i na zdravstveno stanje. Tada je izmet često vodenast, pa odgajivači misle da je u pitanju proliv.
Piliće je lakše ugrejati nego ohladiti, u šta su se uverili mnogi koji su turnus završavali u periodu kada su spoljne temperature vazduha izuzetno visoke. Tada se javlja problem smanjenja konzumacije hrane, i automatski prirasta, pa se može desiti da na ekstremno visokim temperaturama dolazi i do gubitka na masi, a i uginuća. Turnuse zbog toga treba tako tempirati, da završna faza tova bude u periodu kada temperature nisu visoke.
Ishrana
Pilići se hrane gotovom koncentrovanom hranom. Postoje tri vrste smeša: starter, grover i finišer. Komercijalni nazivi za ove smeše su uglavnom ŽTK 1, 2 i 3. Svako pile mora da konzumira po jedan kilogram starter smeše, koja kako i samo ime kaže predstavlja početnu smešu i uvek je brašnaste strukture. Grover i finišer mogu biti brašnasti ili peletirani. Finišer se koristi u ishrani poslednjih 10-tak dana tova, a od konzumacije startera do pred kraj tova se koristi grover.
(Moje selo)
Oni koji se odluce za sopstveni tov pilica moraju znati kad pile treba kupiti, nije isto toviti pilice na plus cetrdeset stepeni ili kad je napolju hladno.