Sve više zasada dvorodnih malina zbog nedostatka radne snage (FOTO)

Gajenje dvorodnih malina sve popularnije u Srbiji. Za plodove ovog voća u jesenjim mesecima nema organizovanog otkupa, pa ih proizvođači nude marketima i prekupcima.

Ekonomska isplativost uzgoja maline je dobro znana našim voćarima. Ova voćna vrsta najviše se gaji u zapadnopj Srbiji i to jednorodne sorte (vilamet i miker), ali je u poslednje vreme sve više plantaža sa dvorodnim (remontantnim) sortama u svim krajevima Srbije.

Tako je i naš sagovornik Zoran Biševac iz Velikog Orašja u Pomoravlju podigao zasad od 50 ari sa dvorodnom sortom heritidž i nešto malo polane. Zoran je odgajivač šljiva, ali je hteo da se oproba i u proizvodnji maline.

„Odlučio sam se za uzgoj dvorodnih sorti iz dva razloga. Prvi je što odmah u godini sadnje se bere prvi rod, a drugi razlog je što plodovi sazrevaju sukcesivno ( od jula do novembra) pa je u tako razvučenom periodu zrenja mnogo lakše angažovati berače nego u špic-sezoni berbe jednorodnih sorti. Međutim,uzgoj ovih sorti ima i mana. Ne mogu se gajiti bez navodnjavanja jer plodonose u najtoplijem periodu godine. Takođe, nema organizovanog otkupa pa plodove nudimo marketima i pijačnim prekupcima“, objašnjava Zoran.

Heritidž otporna sorta, a polana – ukusna

Kad je pre pet godina Biševac podizao malinjak, dvoumio se da li da zasadi polanu (Poljska) ili američku sortu heritidž. Polana ranije sazreva i ima dobar kvalitet i ukus plodova.
„Odabrao sam, ipak, heritidž jer je ona najzastupljenija sorta u svetu. Uverio sam se da ima robusne izdanke i da je otpornija na bolesti i štetočine od polane, plod joj je suvlji i može da se bere i peti dan po zrenju,“, kaže Biševac i naglašava da plodove od sive truleži ipak treba oprskati nekim preparatom (botricidom).

Način sadnje i uzgoja u uskim pantljikama

Sadnja je mogla da se obavi na više načina, ali je Zoran, po savetima stručnjaka, odabrao sadnju u užim trakama, širine 40 cm, uz žičani naslon da se izdanci ne raspipaju bočno.
„Sadnja u širokim pantljikama nije za preporuku jer u njima raste veliki broj izdanaka, a rodne grančice su u sredini redova preguste, pa berači teško uočavaju plodove. Zato sam se odlučio za uske pantljike – redovi su udaljeni tri metra, a širina u redu je 40 cm. Međuredni prostor je zatravljen a trava se redovno nisko kosi“, kaže Biševac i napominje da su prinosi plodova u uslovima navodnjavanja oko 10 tona po hektaru.

Uzgoj na jednogodišnjim izdancima sa i bez naslona

Ako se žele dve berbe u malinjak se postavlja naslon od stubova i žice. Prvi rod dospeva istovremeno kada i kod jednorodnih sorti. Plodovi se nalaze na rodnim grančicama, razvijenim na dvogodišnjim izdancima.

Drugi rod dospeva krajem leta i tokom jeseni na rodnim grančicama izbilih iz vršnih pupoljaka formiranih u tekućoj godini. Po završenom zrenju dvogodišnji izdanci se uklanjaju do zemlje. Tako će se nesmetano razvijati novi koji stvaraju pupoljke u donjem delu za rodnost tokom iste jeseni. Odstranjivanjem izdanaka posle berbe smanjuje se mogućnost pojave bolesti na onima koji su u razvoju. Krajem zime orezuju se vršni delovi izdanaka koji su doneli rod prethodne jeseni i privezuju se za žicu. Dvorodnim sortama maline se ne uklanjaju mladi izdanci do početka juna, jer bi se doveo u pitanje jesenji rod.

„Drugi način gajenja dvorodnih sorti zasniva se samo na drugom rodu, odnosno na izdancima koji se razvijaju iste godine, a po završenoj berbi se svi odstranjuju. Prednost je u tome što se u malinjak ne postavlja naslon od stubova i žice. Takođe, ne postoji rizik od niskih bzimskih temperatura, hladnih vetrova, zbog kojih se izdanci maline mogu osušiti“, ističe Biševac.