Odmah da napomenemo da kod stubastih i patuljastih voćaka – postoji razlika. Stubaste voćke su bez bočnih grana. Plodovi se formiraju na vođici (osnovnom i jedinom deblu).
Patuljaste voćke imaju krunu (krošnju) sa granama, ali malu (minijaturnu) na kojoj se formiraju plodovi. Zajednička im je osobina da zauzimaju mali prostor u bašti i da mogu da uspevaju u većim saksijama na terasi i balkonu. Pogodne su za sadnju pored vrtnih staza i ograda. Osim toga, ove voćke su otporne na bolesti pa se hemijska zaštita svodi na najmanju meru, kao i retidba.
Stubaste voćke se sade na razmaku od 0,5 – 1 metar a može i na većem rastojanju. U pitanju je voće koje samo po sebi teži ka stubastoj formi i na taj način raste više u visinu, a u širinu ide od 30-40 centimetara, gde i formira svoje plodove.
Patuljaste voćke se sade na nešto većem rastojanju – od 1,5 – 2 metra. Ono je za razliku od stubastog nižeg rasta, ali je kruna znatno šira.
U domaćim rasadnicima se može naći više sorti stubastih jabuka: đerdan, vesna, kraljica čardaša, bolero, polka, zeleni dragulj, rumeno vreteno i druge. Od sorti stubastih krušaka: safir, crvena dekora, žuta dekora i druge. Pored navedenih vrsta i sorti, postoje još i stubaste trešnje, višnje, šljive i kajsije.
Od patuljastih formi voćaka, naši rasadnici nude jabuke, kruške, višnje, breskve, kajsije i šljive. Sadnice se proizvode u više varijeteta na raznim podlogama. Za više saveta o gajenju i izboru stubastih i patuljastih voćaka, obratite se našem stručnjaku na broj telefona 063/1020-446.
(Novosti)