Uzgoj srpskih autohtonih sorti voćaka i vinove loze je ponovo zaživeo. Mnoge stare sorte su srećom sačuvane, a zbog tražnje za organskim proizvodima – uzgaja ih sve više voćara amatera, a ima i većih komercijalnih zasada.
Stare sorte jabuka i krušaka su otporne na čađavu krastavost i druge bolesti i ne moraju da se prskaju, a odlika im je i da veoma obilno rađaju. Da se podsetimo nekih sorti jabuka: kolačara, budimka, šumatovka, petrovača, senabija, šarunka… Sve su to domaće autohtone sorte koje se još nazivaju „srpskim blagom” u voćarstvu.
– Glavna prednost starijih sorti jabuka ili krušaka u odnosu na nove je u tome što, za razliku od modernih, stare ne zahtevaju puno zaštite. Danas to često podrazumeva nekontrolisanu upotrebu raznoraznih pesticida, a to zapravo ne ide nikome u korist – objašnjava Goran Antić, koji u selu Ljubava kod Kruševca ima porodični rasadnik „Profesional“.
Kada su kruške u pitanju, stare i rodne sorte su: kaluđerka, ječmenka, zimnjača, vidovača, lubeničarka, carica, arapka… Posebno mesto u bašti domaćina zauzima sorta karamanka. Odlikuje se svojom krupnoćom, visokim procentom šećera, pa je pored konzumacije pogodna i za pravljenje džemova, pekmeza i marmelada. Kao što nema šljive bez ranke, tako nema kruške bez karamanke…
– Kada birate domaće sadnice autohtonih sorti bitno je da znate kakvog je tipa zemljište, jer su određene sorte voća okalemljene prema adekvatnoj podlozi – savetuje Antić.
(Novosti)
