Srpska pšenica mogla bi do kraja godine da nađe svoj put ka Egiptu i Kini, a u toku su pregovori za izvoz žita i u Indoneziju.
To kaže za Tanjug predsednik Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.
Najveći kupci pšenice u svetu, Indonezija, Kina i Egipat, nisu do sada dozvoljavali uvoz našeg žita zbog neusklađenih fitosanitarnih procedura sa našom zemljom.
Ministarstvo poljoprivrede je, kaže Saković, pre tri godine krenulo u pregovore za izvoz pšenice u te države, a kako kaže, razgovori su u završnoj fazi kada su u pitanju Egipat i Kina, dok su pregovori započeti sa Indonezijom.
„U stalnim kontaktima smo sa Ministarstvom poljoprivrede, imamo obećanja da sve ide ubrzanim tokom, i da će ministarstvo učiniti sve da tokom ove godine dobijemo saglasnosti za izvoz na ta velika međunarodna tržišta“, kaže Saković.
Želja srpskih poljoprivrednika je da Srbija postane značajan i nezaobilazan izvoznik pšenice na međunarodnom tržištu, kao što je to uspela sa kukuruzom, kaže Saković.
„Međutim, nema svrhe proizvoditi, ako nemamo kome da prodamo“, napominje Saković i podseća da se u Srbiji svake godine proizvede oko milion tona žita.
Trenutno, objašnjava, Srbija nema pristup tržištima Egipta, Kine i Indonezije, ali ne zato što je naša pšenica lošijeg kvaliteta od nekih drugih proizvođača već, kaže, zato što su zemlje Dalekog istoka učinile mnogo na zaštiti svojih potrošača i „zakomplikovali“ proceduru ulaska pšenice na njihovo tržište.
Kaže da je optimističan i da veruje da će pregovori oko usaglašavanja procedura za izvoz uroditi plodom te da će srpski proizvođači do kraja godine dobiti saglasnost i moći da se pojave u Kini i Egiptu, a nakon toga i u Indoneziji.
Smatra da je, obzirom da je reč o izvozu, potrebno sniziti brojne naknade koje plaćaju proizvođaci i izvoznici u našoj zemlji kako bi srpsko žito bilo konkurentnije na svetskom tržištu. Kako bi se unapredila trgovina i izvoz pšenice, smatra, neophodno je sniziti i naknade za prevoz žita rečnim putem, odnosno, upotrebu obale, te predlaže da cena koju rečni prevoznici plaćaju državi treba da bude jedan dinar po toni žitarica, umesto sadašnjih osam dinara.
(b92)
