U višim delovima Zapadne Srbije sneg je napadao do 30 centimetara i naneo štetu voću, a ukoliko se ostvare najave meteorologa i temperature budu i minus tri u narednih nekoliko noći, ovogodišnji rod bi mogao značajno da bude umanjen, rečeno je danas Tanjugu u Institutu za voćarstvo u Čačku.
Još se ne može proceniti dosadašnja šteta zbog snega koji je noćas napadao u čačanskom kraju i drugim višim delovima Zapadne Srbije, rekao je direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić.
On je dodao da je zbog snega najviše pogođena malina i mahom koštunjavo voće pošto je došlo do lomljenja rodnih lastara usled težine vlažnog snega.
Kako kaže, do 30 centimetara snega je napadalo noćas u Čačku i okolini, zatim Sjenici, Prijepolju, Novoj Varoši, Ivanjici, Arilju, Kosjeriću i Čajetini.
Lukić je kazao su niske temeprature, takodje, oštetile voće odnosno tek zametnute plodove koji su najosetljiviji, kao i cvetove. Usled niskih temperatura oštećene su uglavnom koštunjave vrste voća, delom jabučastog i naročito zasadi jagode koji nisu pokriveni folijama, dodao je on.
Lukić je rekao i da prethodnih godina nije bilo tolikog snega, ali da jeste bilo mrazeva.
„Ako bude potrajao sneg i niske temperature, ako bude minus tri, kako je najavljeno, za noć četvrtak na petak, to će biti pogubno za sve vrste voća. Kajsija je u fazi u kojoj ne bi trebalo da bude oštećena. Temeperature od minus dva ili minus tri mogu značajno da smanje rod jabuke, šljive, kruške i breskve“, naveo je direktor Instituta.
On kaže da mnogo zavisi i od toga koliko taj minus može da potraje u periodu od ponoći do pet ili šest sati ujutru kada je najhladnije.
Takođe, dosta zavisi i od toga da li će biti mrazeva kada prodje ovaj hladan talas, naglasio je Lukić.
Dodao je i da je najbolje rešenje za zaštitu od mrazeva sistem za orošavanje, koje nažalost ima mali broj zasada, dok paljenje odredjenih materijala, na primer, guma može samo donekle da ublaži niske temperature i spreči promrzavanje.
Ivanjičani očajni
Sneg koji je u višim predelima ivanjičke opštine napadao i preko 25 centimetara izazvao je štete u malinjacima i voćnjacima. Ljudi su očajni, kažu da nakon januarskog mraza koji je uništio veći deo malina, ovaj sneg dodatno će ih oštetiti pa se boje da ove godine problem neće biti cena crvenog zlata već činjenica da ga neće biti.
– Još se borimo, ali ako nastavi da pada kako je najavljeno, biće katastrofa. Kod nas je napadao oko desetak centimetara. Od rane zore sam u malinjaku, tresem sneg da mi ne bi polomio lastare malina, medjutim, težak je i i ostavlja posledice. Za sada sam uspeo da oslobodim stabljike, ali ako bude padao danas i sutra, ne znam šta će biti.-kaže Vukoman Tošić iz Erčega.
Ogorčeni zbog svih prolema koji su ih zadesili ove godine, uključujući i poražavajuću cenu od 100 dinara za kilogram, koliko je za sada ponudjeno, malinari očekuju zaštitu države.
-Mislim da će otkupljivači plaćati i po 300 dinara za kilogram ali neće imati šta da otkupe. Štete su od 50 do 70 odsto u zavisnosti od kraja u kom se malina uzgaja. U ivanjičkoj opštini 60 procenata će biti manje malina u odnosu na 2016. godinu, u Arilju do 50 odsto manji prinos se očekuje, a nije to sve zbog mraza i snega već i obolelih malinjaka. Zbog toga smo tržili hitan sastank sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, da se nastave pregovori oko rešavanja problema vezanih za maline, na prvom mestu zaštite geografskog porekla ovog voća. Obećano nam je iz nadležnog ministarstva da ćemo do kraja nedelje biti obavešteni kada će nas ministar primiti.-kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović.
Rod znatno manji i na jugu Srbije
Nestabilne vremenske prilike i nagle promene temperature po mišljenju stručnjaka iz poljoprivrede, uticaće na smanjenje prinosa voća i u Topličkom kraju.
– Iako se mogao očekivati bolji rod i prinosi voća u odnosu na prošlu godinu, po svemu sudeći niske temperature će uticati da rod bude znatno manji. Nagle promene temperature i obilne padavine negativno mogu da se odraze na tek zametnute plodove višnje, šljive i drugog voća – kažu nadležni za poljoprivredu u prokupačkoj opštini.
Stručnjaci preporučuju da u koliko bude jutarnjih mrazeva, poljoprivrednici tamo gde je to moguće pristupe zadimljavanju, a da obavezno nakon otopljenja i prestanka padavina pristupe tretiranju zasade odgovarajućim zaštitnim sredstvima.
(Tanjug, Blic)
