Presađivanje starijih voćaka

Najbolje je presađivati dok su voćke mlađe, jer lakše prebole sasecanje korena.

Događa se ponekad u voćarskoj praksi (u prvom redu amaterskoj) da na vikend posedima, u vrtovima i dvorištima, da nam već rodna voćka od nekoliko godina iz nekog razloga zasmeta. Mnoge se takve voćke poseku, a da vlasnik, možda i iz neznanja, nije ni pomislio da je presadi na neko drugo pogodno mesto.

Treba znati da se starije voćke često neuspešno presađuju. Postoje neke starosne granice do kojih se one mogu s uspehom presaditi. Sve voćke treba presađivati dok su mlađe jer lakše prebole sasecanje korena i krošnje, bolje se primaju i brže obnavljaju i razvijaju novu krošnju.

Koštičave vrste voćaka (šljive, kajsije, trešnje, višnje) osetljive su na svaku jaku rezidbu, posebno debelih grana, mogu se presađivati do pet godina starosti, breskva 7-8, kajsija, trešnja, višnja i šljiva do 10 godina. Jabuka, kruška, dunja, orah i lešnik mogu se presađivati i do 15 godina starosti.

Presađivanje starijih stabala može se obaviti u jesen, u toku zime i u proleće, dakle za vreme mirovanja vegetacije. Ipak, najveći uspeh postiže se jesenjim i zimskim presađivanjem jer se stablima ne narušava vitalnost, pošto su u stanju fiziološkog mirovanja. Uz to, voćkama ranije presađenim žile se počnu regenerisati već u jesen, tako da u proleće imaju raniji i bolji start vegetacije.

Presađivanje se obavlja na sledeći način: u širini 70-100 cm oko stabla iskopa se jarak širine 20-30 cm i pri tom iseku sve žile. Zatim treba vešto prokopati zemlju i sa što više zemlje u busenu preneti iskopano stablo u novu jamu.Sve preseke na žilama deblje od 2 cm zagladiti oštrim nožem i dezinfikovati ih sa 5 % rastvorom plavog kamena.

Stablo zatim treba zasaditi u novu rupu na istu dubinu na kojoj je bilo na starom mestu (ili malo pliće, jer će doći do njegovog sleganja). Presadnju treba obaviti što brže, najbolje po oblačnom vremenu, da se žile što manje izlažu isušivanju. Ako se stablo prevozi na udaljenije mesto, treba mu koren zaštititi vlažnim materijalom (krpama ili slamom).

Prazninu oko korena zatim treba popuniti finom plodnom zemljom izmešanom sa 50% zrelog stajskog đubriva i dobro i čvrsto nagaziti da se postigne što bolja čvrstina stabla kako se ne bi iskrivilo pod udarima vetra. Stabla se mogu podupreti na dva – tri mesta kako bi bila što stabilnija dok se ponovo ne ukorene.

REZIDBA

Rano u proleće pre kretanja vegetacije, na presađenom stablu obavezno se mora obaviti oštra rezidba krošnje (rezom unatrag). Najpre se obavi čišćenje i proređivanje unutrašnjosti krošnje od sekundarnih i tercijalnih grana, a zatim skraćivanje svih skeletnih (osnovnih grana) za 2/3 do ¾. Ako je osnovnih grana bilo u krošnji više od pet, suvišne treba otkloniti do osnove. Sve rane šire od tri centimetra treba zagladiti oštrim nožem i premazati voskom.

NEGA

Presađenoj starijoj voćki treba u prvoj godini posle presadnje pružiti maksimalno moguću negu, što podrazumeva okopavanje tri-četiri puta, uz dve prihrane u 4.i 6.mesecu sa po kilogram-dva KAN-a. Zalivanje u sušnim razdobljima tri puta nedeljno sa po 20-30 litara ustajale vode kao i dobru zaštitu od bolesti i štetočina. Zelenom rezidbom treba ukloniti ili prorediti sve mladice koje rastu pregusto u unutrašnjosti krošnje.

(Moje selo)