„Plavo prskanje“ koštičavih voćaka

IAKO jesen odmiče, voćari ne posustaju u brizi za zdravlje svojih voćaka. Dobri znalci svog zanata znaju da čim se završi tekuća vegetacija, valja se pripremiti za narednu.

Priprema za narednu sezonu počinje u novembru, kada se obavlja jesenje ili „plavo prskanje“ voćaka.

Plavim prskanjem voćke se štite od bolesti kao što su: kovrdžavost lista breskve, šupljikavost lišća breskve, kajsije, šljive, trešnje, višnje. Prouzrokovači ovih bolesti, po završetku vegetacije ostaju u krošnji (pukotinama kore, na pupoljcima i drugim skrivenim mestima). Ukoliko su zime blage, patogeni zaraze delove voćke.

Kada se voćka jednom inficira, lečenje nije moguće kao što je to slučaj kod čoveka i životinja. Dakle, kod biljnih bolesti jedini način njihovog suzbijanja je sprečavanje zaraza. Ako se, na primer, kod breskve ne spreči da parazit dospe u pupoljke, onda on u njima tokom zime i u rano proleće obavi infekciju mladog lišća, još pre nego što se pupoljak otvori. Dok je list mlad na njemu se zaraza ne primećuje. Kad se list razvije i zaraza primeti, onda je kasno da se bilo šta učini. Zato su posledice napada bolesti vrlo štetne.

Zaštita koštičavih voćaka u jesen obavlja se preparatima na bazi bakra, koja su plave boje, pa kada se voćnjak njima isprska dobija plavičastu nijansu, po kojoj je i prskanje u ovom terminu dobilo ime – plavo prskanje. Najoptimalnije vreme za ovo prskanje je u prvoj polovini novembra, čim lišće opadne.

(Novosti)