Iako hemijski sastav pepela od drveta dosta varira, možemo reći da najviše ima kalcijuma (18 odsto) i kalijuma (2,27 odsto).
sadrži oko jedan odsto magnezijuma i manju količinu mikroelemenata (mangan, cink, bakar, bor, molibden). Naravno, uz navedene korisne makro i mikroelemente, u pepelu se mogu naći i nepoželjni teški metali kao što su arsen, olovo, hrom… međutim, te vrednosti su u pravilu vrlo niske i ne predstavljaju ograničenje za primenu pepela od drveta u poljoprivredi.
Pepeo smanjuje kiselost zemljišta i popravlja njegove fizičke osobine – strukture, čime se postiže rastresitost, a samim tim i povoljni vodno-vazdušni odnosi. Osnovni ograničavajući faktor je visoka neutralizacijska vrednost. Naime, primenom pepela dolazi do povećanja ph reakcije zemlje, odnosno povećava se alkalitet. drugim rečima, primena pepela kao đubriva daće pozitivne rezultate na kiselim, dok će na alkalnim zemljištima biti pogoršanja. U uslovima visoke ph reakcije dolazi do blokade svih mikroelemenata (osim molibdena) i fosfora, pa biljka pati od njihovog nedostatka iako ih u zemljištu ima dovoljno.
(Novosti)
