Može li KIKIRIKI da se gaji u Srbiji – MAHUNE NA KORENU!

Kikiriki je jednogodišnja žbunasta biljka iz porodice mahunarki koja formira plodove (mahune) ispod površine zemljišta!

Kikiriki se gaji za proizvodnju ulja, koristi se za direktnu ishranu ljudi kao poslastica a uljane pogače koje ostaju posle ceđenja ulja služe kao odlična stočna hrana. Nadzemni deo biljke, kada se isuši, koristi se za ishranu stoke i po hranljivoj vrednosti sličan je senu lucerke i deteline. Agrotehnički značaj kikirikija je veliki jer ostavlja zemljište čisto od korova a pri tom ga obogaćuje azotom.

Smatra se da je centar porekla kikirikija Južna Amerika, odakle je prenet u Evropu i ostale delove sveta. Sada se u svetu gaju na oko 20 miliona hektara i to najviše u Indiji, Kini, Senegalu, SAD…

Kod nas je kikiriki gajem mahom u Vojvodini a na prostorima bivše Jugoslavije, najviše je gajen u Makedoniji. Uglavnom se sreće zrno sa crvenom bojom ljuspe, dok je s belom bojom veoma redak. Kikiriki je biljka izuzetno osetljiva na niske temperature i veće oscilacije dan-noć.Temperatura oko 0 stepeni potpuno uništava ovu biljku a hladno vreme dovodi do ţućenja biljaka.

Što se tiče kvalileta zemljišta kikiriki za svoje uspevanje tražii plodno zemljište s dobrim vodno-vazdušnim režimom. Uz osnovnu obradu treba primeniti đubrivo 15:15:15 ,200 kg/ha, za prihranjivanje se koristi KAN 50-75 kg/ha. Kikiriki u plodoredu dolazi na istu parcelu tek posle pete godine.

Setva kikirikija se obavlja mehaničkom ili pneumatskom sejalicom za okopavine, kada temperatura setvenog sloja zemljišta dostigne 15 stepeni Celzijusovih, što je obično početkom maja. Za jedan hektar potrebno je 40-50 kg semena, što zavisi od krupnoće semena. Setva kikirikija u mahunama se ne pereporučuje. Dubina setve je 6-8 cm uz sklop od 100-115 000 biljaka po hektaru.

Što se tiče mera nege potrebno je obaviti međuredno kultiviranje, dubina kultiviranja treba da bude 10-12 cm. Razmak između 2 kultiviranja je 10-15 dana. Okopavanje se obavlja jednom ili dva puta, a mogu se koristiti i herbicidi.

Najvaţnija mera nege je zagrtanje, jer se plod formira ispod površine zemljišta .Prvi sprat cvetova ogrće se u julu, kada krunični listići opadnu na 75-90% cvetova. Ogrtanje se obavlja tako da zeleni deo biljke mora da bude iznad sloja zemljišta kojim je ogrnuta biljka, da bi se odvijala fotosinteza.

Berba, odnosno vađenje kikirikija obavlja se ručno ili mašinski. Kikiriki je zreo kada mahune imaju zlatno žutu boju a zrno crvenu boju ljuspice.Prinos se kreće od 1000 do 1400 kg/ha.

Obavezna mera posle berbe je sušenje mahune do vlage od 11% Mahune se suše na toplom vazduhu do 40 stepeni Celzijusovih oko 48 sati. Treba da se zna da je mogućnost čuvanja semena mala, te se zato ne preporučuje setva sirovog, konzumnog kikirikija.