HLADNI dani, koji su više od mesec dana Srbiju držali „okovanu“ ledom, nisu, slažu se stručnjaci i ratari, napravili štetu na ozimim usevima. I pored toga, međutim, ostavili su svoj trag kroz „poremećene“ bilanse, pre svega žitarica i uljarica.
Led je, kako ukazuju stručnjaci, okovao Dunav – glavnu „saobraćajnicu“ za izvoz kukuruza, pšenice i soje, tako da trenutne zalihe, zbog izostanka izvoza, uveliko prevazilaze potrebe naše zemlje. Ovo je samim tim uslovilo i kolebanja na tržištu, a i najavilo niže cene.
Pitanje cena, ali i zakupa oranica, mnogo više od ledenih dana, brine i Žarka Kobilarova, poljoprivrednika iz Zmajeva. On je, kako kaže, pšenicom jesenas zasejao oko 21 hektar.
– Planiram, ovih dana, da uzmem uzorke zemljišta, i da vidim koliko je prihrane pšenici potrebno, pa da polako krećem sa tim poslom – kaže Kobilarov. – Daleko me više brine to što nismo ranije imali licitaciju za zakup državne zemlje, nego je očekujemo tek ovih dana, pa ću njive, koje zakupim, morati da orem, umesto u jesen, u proleće, i tako rizikujem manji prinos prolećnih useva, kukuruza i soje. Brine me i to što je izvoz kukuruza i pšenice u zastoju, a to se automatski odražava i na cenu.
Kako ukazuje Vukosav Saković iz „Žita Srbije“ prošle jeseni pšenicom je zasejano oko 540.000 hektara, a njive sa ovom, najznačajnijijom žitaricom, posebno one kod kojih je primenjena kompletna agrotehnika, odlično su podnele hladne dane, tako da ne bi trebalo da bude veće štete.
– Naravno da je rano da se govori o rodu, ali, i pored toga, količine koje su zasejane, a i prelazne zalihe kojima raspolažemo, a koje su zaista velike, veće od pola miliona tona, garantuju da će Srbija imati ne samo dovoljno, već i previše hlebnog žita – jasan je Saković. – Ovakva situacija umnogome je uslovljena ledom na Dunavu i time da je mesec dana izvoz gotovo stajao, tako da ne verujem da će cena pšenice u dogledno vreme napredovati. Uz to, cenu na svetskom tržištu dodatno obara vrlo dobar rod pšenice u Argentini i Australiji. Imaćemo, kako stvari stoje, četvrti put, godinu sa rekordnim rodom pšenice.
Led je, kako ukazuje Saković, ipak najviše problema napravio trgovcima kukuruzom, koji bi, ovog proleća, već tradicionalno, trebalo da zauzme više od milion hektara oranica.
– Poljoprivrednici, zbog plodoreda, jednostavno, nemaju mnogo izbora, tako da će kukuruz biti sejan, bez obzira na to kakva mu je cena i kolike su nam prelazne zalihe – kaže Saković. – A trenutno, u silosima i skladištima imamo oko 2,2 miliona tona kukruza, koji bi svoje tržište trebalo da nađu u inostranstvu. Već je izvezeno oko 900.000 tona ove žitarice, ali, bilo bi dragoceno da izvoz krene punim kapacitetom, i da izvezemo i preostale količine.
Bez izvoza, kako kaže Saković, u gubitku su trgovci, brodari, luke, a posebno, poljoprivrednici, koji za kukuruz novog roda neće imati adekvatnu cenu. Opasnost preti i od toga da izgubimo tradicionalne kupce, tako da bi šteta od leda, kako kaže Saković, mogla da bude mnogo ozbiljnija.
O tome da led, koji i dalje okiva donji tok Dunava u Rumuniji, pravi ozbiljne probleme, svedoče i najnoviji podaci Produktne berze u Novom Sadu. Trgovanje na ovoj berzi i dalje beleži smanjenu aktivnost, jer se, kako objašnjavaju, čeka potpuna prohodnost gornjeg i donjeg toka Dunava da bi se krenulo sa izvozom žitarica prema Konstanci.
– Kukuruzom se trgovalo po ceni od 16,20 dinara, odnosno, 17,82 dinara po kilogramu sa PDV, dok cena pšenice u Srbiji pod pritiskom pada svetskih cenovnika, beleži blaži pad – kažu na Berzi. – Cena pšenice iznosi 18,20, odnosno, 20,02 dinara po kilogramu, a to predstavlja cenovni pad od 1,62 odsto.
SOJA
SOJA, koja takođe, kako ukazuje Vukosav Saković, ima odličan izvozni potencijal, u nešto je boljoj poziciji nego kukuruz i pšenica. Višak od oko 60.000 tona soje, put do kupaca najvećim delom iz EU, lakše će naći jer je gornji tok Dunava bez leda.
(Novosti)
