Krotonu i maranti prija noćni život

Ima biljaka, poput krotona i marante, koje se lepotom cveta ne mogu podičiti, ali su im zato listovi prelepih jarkih boja i šara pravi mamac za qubitelje cveća.

Međutim, dešava se da u novom domu njihovi listovi počnu da blede a biljka se “snuždi”. Jedan od razloga za to je nedostatak svetlosti, i zato ih treba držati u vrlo svetlim prostorijama, ali ne na direktnom suncu.

Kada je reč o krotonu, čija su domovina ostrva južnih mora, gde raste kao grm ili drvo, trebalo bi biti njegov pažljiv odgajivač. Leti ova biljka dobro podnosi vrućinu, ali samo ako je u senci. Traži dosta vode i đubrenje, posebno kalijumom koji podstiče jarke boje na listovima.

Zimi bi trebalo voditi računa da vazduh ne bude suv a temperatura ispod 18 stepeni celzijusovih, inače će mu otpasti lišće i spopasti ga mnoge bolesti.

Korton je osetljiv i na tvrdu, hladnu vodu, kao i na nagle promene temperature I jačine svetlosti, kada odbacuje lišće.

Maranta

Slične uslove tražI i maranta, s obzirom na njeno poreklo, tropski deo Brazila, gde raste kao polegla I puzava zeljasta biljka.

Ni ona poput krotona ne trpi temperaturne promene. Ne sme se držati na suncu da se po lišću ne bi pojavile ožegotine. Smeta im i preterano suv vazduh, tada se listovi uvijaju. Ako se na listu pojavi smeđ rub, značI da se nedovoljno i neredovno zaliva. Za razliku od ostalih ukrasnih biljaka marantu retko napadaju bolesti i štetočine. Zbog njene osobine da sa prvim mrakom digne listove a u osvit zore ih ponovo spusti u narodu je još zovu – “švaler” ili “devojačke noge”.

(Moje selo)