U voćarskoj praksi je odavno poznato da se voćke mogu saditi na stalno mesto u jesen ili u proleće. Posaditi voćku u jesen ili u proleće nije svejedno, šta više, u pojedinim godinama ovaj rok može biti presudan po uspeh u voćarstvu.
Voćke posađene u jesen mnogo bolje se primaju, nego voćke posađene u proleće. Pri jesenjoj sadnji zemlja oko voćaka će do proleća da se slegne, istera vazduh i popuni sve eventualne šupljine oko žila.
Osim toga, voćke posađene u jesen ranije kreću s vegetacijom u proleće, te su u stanju da iskoriste više vlage nakupljene tokom zimskog perioda. Ovo je od velikog značaja, naročito u sušnim prolećima, kada se usled nestašice vlage u zemljištu, veliki broj posađenih voćki u proleće osuši. Procenat primanja voćaka tada se smanjuje i do deset odsto.
Ako su posađene u jesen, voćke još u toku prve godine pokazuju daleko veću bujnost i otpornost u odnosu na voćke zasađene u proleće. Kojekakva sujevrja (prestupna godina, mlad mesec i druge besmislice) nemaju nikakvog uticajjana na prijem sadnica i uspeh u voćarenju.
Jesenju sadnju treba početi čim list opadne sa sadnica, što je znak da je sadnica prešla u fazu zimskog mirovanja. I ovde važi pravilo – što pre to bolje, mada se sadnja može obaviti sve do pojave mraza.
Ukoliko se sadnja iz ma kojih razloga ne obavi u jesen, onda ovaj posao treba završiti što ranije u proleće.
(Mojeselo)
