Ljudi lako poveruju u priče o brzoj zaradi, kaže naš tartufar, Radoslav Ćatić. Tako i u to da će uz pomoć labradora iskopati tone tartufa. Ko je emotivno vezan za tu vrstu psa njih će i da preporučuje, međutim, i onaj ko želi da zaradi na prodaji iste.
Najbolji pas pronalazač tartufa je lagoto romanjolo ali i drugi manji psi mogu odlično da se dresiraju.
Svaka domaća obična džukela, dodž, da se žargonski izrazimo, koja ima temperament kao predispoziciju, sva je živahna, niska rastom. Zašto? Tartufi nisu vulkan da prostiru miris u prostor. Oni, čim puste miris, povetarac nosi I prate konfiguraciju zemljišta, kaže Radosav Ćatić, tartufar iz selo Masloševo kod Kragujevca.
Tačno je da svinja u prirodi brzo nađe tartuf ali ga još brže pojede. S druge strane, svinje su nepraktične za terene, kaže Ćatić navodeći priču svog poznanika.
“Dresirao je svinju i Džoni je nazvao. Prvu sezonu su radili, drugu sezonu Džoni je otišao u čvarke. Džoni više nije bio na 15 kg nego na 250 kilograma. Ja sam slušao sve i svašta. Gude, elektronski nos koji su mi donosili iz Austrije, koze, medved“, kaže Ćatić.
Najkomercijalnije sorte su kod nas zastupljene. Po kvalitetu, ukusu, mirisu, ni jedna vrsta ne može da se meri sa srpskim. U prilog tome govori i njegova škola tartufarstva i učenici koji su plod svoga rada skupo prodavali. Kada bi država imala bolju strategiju razvoja poljoprivrede od tartufarstva bi, na dnevnom nivou, tvrdi Ćatić, imalo koristi daleko veći broj ljudi.
“Tu ne postoji konkurencija. Srbija je, ja to odgovorno tvrdim, najbolje mesto za uzgoj tartufa”, kaže on.
Od vremena kada je prvi pronađen, u priobalju Male Azije, mnogo pre Grčke i Rima, do dana današnjeg, smatra se najelitnijom namirnicom.
Naše područje je u svim segmentima, kaže Ćatić, ocenjeno visokim ocenama za uzgoj ove kraljevske pečurke.
(B92)
