koristi mlado zrno i – šećerce, od kojih se jedu mlade mahune („boranija grašak“). Šećerci mogu biti niskog i visokog rasta, sa pljosnatom ili okruglom mahunom. Kod nas se gaje visoke sorte sa pljosnatom mahunom. Može da se seje u jesen, ali najčešće u proleće.
Setvu treba obaviti u dvorede trake sa rastojanjem od 60 do 70 cm, a između redova u traci 20 do 25 cm.
Kad biljke izrastu treba im postaviti oslonac (pritke, odsečenu granu). Berba se obavlja sukcesivno, dok su mahune mlade i sočne i kada je zrno veličine zrna pšenice. Šećerci uvek imaju, za razliku od boranije, konac po obodu mahune, koga treba skidati prilikom pripremanja za jelo. Inače, grašak šećerac se priprema za jelo isto kao i boranija.
(Moje selo)
