Beli luk je svakako najlekovitije povrće i nenadmašni začin, ali se u Srbiji nedovoljno gaji. Na našem tržištu u ponudi je beli luk iz uvoza, uglavnom iz Kine, ali on nije kvaliteta kao domaći.
Do nedavno je bio nešto jeftiniji od domaćeg, ali poslednjih dana njegova cena u megamarketima je 630 dinara kilogram! Nije nam poznato da je neko povrće gajeno na našim prostorima dostiglo ovoliku cenu.
Za ekspanziju cene krivi su i naši povrtari koji nerado, iz samo njima znanih razloga, izbegavaju setvu belih glavica i čenova. Građani su zato primorani da kupuju i konzumiraju kineski luk koji je po kvalitetu veoma sumnjiv. Evo zašto treba saditi luk u bašti za svoje potrebe i svakako izbegavati kupovinu kineskog.
Kina spada među najveće izvoznike belog luka, imaju jeftiniju radnu snagu, ali ne i dobru kontrolu kvaliteta. Stručnjaci tvrde da je ovaj luk pun hemikalija, koje su mu dodate da bi se sprečilo klijanje, produžio rok, ubili insekti i da bi luk bio beo. Takođe, postoje neke tvrdnje da ga đubre otpadima iz kanalizacija.
Beli luk, svi znamo, spada među najzdravije povrće, ali to ne mora biti baš tako ako je u pitanju kineski beli luk. Svi smo imali priliku da ga vidimo i kupimo. Krupniji je od domaćeg belog luka, ima veće čenove i u sredini ima, obično zeleni deo. Mi ne znamo ništa o poreklu i načinu uzgoja tog luka, pa ni da li je genetski modifikovan. Kontrola na tržištu je, kod nas, još uvek slaba.
Izbeljuju ga obično, kako tvrde australijski stručnjaci, hlorom ili mešavinom sumpora i drvenog pepela. Zato izgleda zdravije i primamljivije za kupce. Gama radijacijom i posebnim hormonima i hemikalijama sprečava se dalji rast i stvaranje klica kod luka. Takav luk nema ona blagotvorna svojstva i jačinu pravog domaćeg belog luka i zato ga je besmisleno kupovati.
(Moje selo)
