Da li je uzgoj nojeva dobar biznis ili pomodarstvo

Nojevi su najveće ptice, a ujedno se ubrajaju i među najbrže životinjske vrste. Prosečna brzina nojeva u trku kreće se od 60 do 70 km/čas. Prosečna dužina koraka je oko 3 metra.

Mužjaci polno sazrevaju sa 3 godine, kada im se prosečna visina kreće od 180 do 270 cm. Ženke nojeva polno sazrevaju 6 meseci ranije i tada su visoke od 150 do 195 cm. Smatra se da nojevi svoju konačnu visinu dostžu od 18 do 20 meseci. Prosečna telesna masa nojeva, na prirodnim staništima je od 65 do 150 kg, a na farmama može da pređe 220 kg. U toku prve godine života, „pilići“ nojeva rastu oko 25 cm mesečno, a sa navršenih godinu dana, teški su oko 45 kg.

Nojevi se za jelo koriste kad napune 12 ili 16 meseci starosti, kada im je telesna masa oko 75 kg. Plodni su do 40-45 godine života.

Noj je pretežno biljojed. U organizam unosi i krupnije kamenje koje mu pomaže da se usitni suva i gruba hrana u mišićnom želucu.

Jedan mužjak oplodi veći broj ženki. Parenju nojeva prethodi svadbena igra u kojoj mužjak privlači ženke šepureći se perjem na krilima. Za vreme parenja i odgajivanja mladunčadi, parovi žive odvojeno od ostalih nojeva.

Sezona parenja nojeva u područjima umereno-kontinentalne klime započinje u martu ili aprilu i traje sve do početka oktobra. Ne dugo posle parenja, ženke počinju da nose jaja i to, uglavnom svakog drugog dana. Ako se jaja iz gnezda uklanjaju svakog dana, tada je moguće da ženka, u toku jedne sezone, snese i do 80 jaja. Međutim, taj broj se na farmama kreće od 40 do 60 jaja.

Nojevi nemaju želudačnu kesu, ali poseduju izuzetno razvijene ostale organe za varenje, kao što su žlezdani i mišićni želudac. U razvijenom mišićnom želucu nalaze se pesak, sitno kamenje i šljunak i služe za sitnjenje hrane.

Nojevi su veoma osetljivi na udarce u predelu glave, koji mogu biti i uzrok uginuća. Kada provuku svoje glave kroz male otvore na ogradama ili u otvore pojilica i hranilica, oni na trenutak „zaborave“ kako su to učinili i pokušavaju istovremeno da uzdignu i izvuku i vrat i glavu,što može da bude uzrok ugušenja. Zato je neophodno da odgajivači to znaju prilikom izgradnje farme za nojeve zbog otvora na ogradama, hranilicama i pojilicama.

Nojevi su sposobni za posmatranje (gledanje) u svim pravcima. To im omogućava izuzetna pokretljivost i savitljivost vrata i izbočenost očiju.Nojevi imaju razvijen i treći očni kapak, koji pomeraju od unutrašnjeg ka spoljašnjem očnom uglu, Kroz njega vide i s uspehom se orijentišu u životnom okruženju.

Jedno nojevo jaje – 12 kokošijih

Jaja noja su teška od 1,5 do 2 kg, duga 16 cm i prečnika od 12 do 14 cm. Ipak se smatra da najveći broj jaja teži od 1000 do 1200 grama. Jedno prosečno nojevo jaje „sadrži“ – 12 kokošijih jaja.
Nojevi su dugovečne ptice. Ženke za priplod mogu da se koriste i do 40 godina i da u tom periodu preko potomstva daju 72 tone mesa, 2000 kvadratnih metara kože i 1500 kg perja.

(Moje selo)