Krečno leglo je zarazna bolest poklopljenog pčelinjeg legla uzrokovana pojavom plesni. Leglo uglavnom oboleva u maju i junu mesecu. Kada se ova bolest primeti društvo treba preseliti na čisto saće i hraniti ga sirupom, a maticu zameniti.
Uzročnik bolesti je Ascosphera apis, plesan vrlo raširena u košnicama. Za izbijanje bolesti, osim uzročnika, potrebno je i određenim negativnim činiocima oslabljeno pčelinje leglo. Povećana vlaga u košnici i oko nje, jaka suša, prečesta primena antibiotika i akaricida samo su neki od činioca koji uzrokuju slabljenje legla. Izbijanju bolesti pogoduje prisutnost neke druge bolesti (pčelinja paraliza, akaroza, prehlađeno leglo, evropska i američka trulež pčelinjeg legla), koja primarno iscrpi i oslabi zajednicu. Ovde je velika uloga varoze, čiji uzročnik osim što oslabljuje zajednicu i izravno oštećuje larvu i čini ju primljivijom za plesni.
Plesan stvara vrlo otporne spore koje u otvrdnulim larvama mogu opstati i do petnaest godina. U praznim košnicama, pčelarskom priboru i medu infektivne su do četiri, a u polenu do godine dana .
Glavni izvor zaraze su uginule su pčelinje larve.. Na njima se razvijaju rasplodna tela spora koja dalje šire odrasle pčele i unutar ali i izvan košnice. Između košnica bolest se može širiti i zaletanjem pčela. Vetar pogoduje širenju bolesti kontaminirajući sporama nektar, polen i vodu, koji takođe postaju izvori zaraze. Ako na vreme ne prepozna bolest, i sam pčelar može imati važnu ulogu u njenom širenju tokom manipulacije pčelama (koristeći zaraženi pčelarski pribor, prihranjujući zaraženim medom). Bolest se ne javlja kod odraslih pčela. Najćešće su zaražene larve u dobi od tri do četiri dana.
Prve kliničke znakove bolesti uočavamo od 6. do 14. dana po infekciji. Uzročnik ulazi preko probavnog trakta, a ređe i preko kože larvi. Larve uginjavaju kad se ispruže, pre poslednjeg presvlačenja. Uginula larva prvo je beličaste boje i mekana, a postupno postaje svetložuta i gnjecava. Naposletku se ona skvrči i sasuši. Poprima izgled sličan grudvicama ktrča, i to je upravo specifičan znak ove bolesti.
Pčele čiste saće i nastoje se osloboditi uginulih i sasušenih larvi, pa ih iznose izvan košnice te ih pčelar nalazi na letu ili na podu ispred košnice. Kada na površini larve plesan počinje stvarati rasplodna telešca, larva poprimi sivkastu do tamnozelenkastu boju. Bolest se prvo javlja na trutovskom, a zatim se proširi i na radiličko leglo.
Osim navedenog, kod ove bolesti se javlja i nepravilan raspored zaleženog i poklopljenog saća, te zveckanje koje čujemo pri protresanju okvira, koje uzrokuje lupanje mrtvih larvi.
Krečno leglo vrlo će retko izazvati potpuno propadanje pčelinje zajednice, ali će ga oslabeti. Zbog toga ona neće moći prikupiti dovoljne količine hrane za prezimljavanje (a ni viškove za pčelara), pa se time smanjuju njene šanse za opstanak tokom zimskog razdoblja.
Dijagnozu bolesti postavljamo na temelju opisanih znakova bolesti. Osim toga, za potvrdu dijagnoze u nadležnoj laboratoriji možemo poslati uzorak uginulog legla veličine 10 x 10 cm. Ako šaljemo uzorak saća potrebno ga je dobro umotati u papir kako ne bismo širili spore uzročnika.
