ARONIJA: Čisti krvne sudove

Aronija je listopadni grm, bujnog rasta, koji orezivanjem možemo oblikovati u manje drvo. Svrstava se u grupu jagodičastog voća.

U Severnoj Americi, odakle vodi poreklo, Indijanci su plodove aronije upotrebljavali kao hranu, ali i kao lek. Koru i list koristili su kao sredstvo protiv stomačnih tegoba i za zaustavljanje krvarenja.
Ima lepe bele, ili bledoružičaste cvetove (prečnika 1,5 cm) koji se pojavljuju u maju. Posebno su čudesni listovi tamnozelene boje, koja u jesen prelazi u jarko crvenu. Aronija se najviše gaji u Rusiji. Posle nuklearne katastrofe u Černobilju, plodovi aronije korišćeni su za ublažavanje zdravstvenih problema ljudi, prouzrokovanih radijacijom. U Finskoj i Švedskoj aronija se gaji i plantažno zbog lekovitosti njenih jagodičastih plodova.

Kako je otporna na niske temperature (podnosi i 30 stepeni ispod nule) i kasne prolećne mrazeve, uspeva i u hladnim područjima, pa su je nazvali sibirska borovnica. Odgovaraju joj manje plodna zemljišta, osim peščanih, glinovitih i močvarnih.

Sadi se u jamu dimenzija 60 x 60 x 60 cm. Na dno se stavlja sloj šljunka, zatim sloj fine rastresite zemlje, pa sloj dozrelog stajskog đubriva (pazite da ne dodiruje koren sadnice). Na kraju je zatrpajte ostatkom zemlje i obavezno zalijte.

Ukoliko se posade u plodnu zemlju na razdaljinu od 2 metra, grmovi aronije dostići će visinu od 2 do 4 metra. Ako je posađena u vrtu, aronija će već druge godine cvetati (obrazuje i po 30 cvetova) i prve plodove daće u jesen. Plodova će biti više ako raste na hranljivom zemljištu. Da plodovi ne bi prezreli i počeli da otpadaju, berbu treba obaviti brzo, odmah nakon početka zrenja.

Glavna nega sastoji se u plevljenju i malčiranju, uz odgovarajuće prihranjivanje i umerenu vlažnost. Aronija ne zahteva prskanje, jer je otporna na bolesti i štetočine. Orezuje se po potrebi da bi se omogućilo podmlađivanje. Pogodna je za gajenje u manjim vrtovima zbog relativno male visine i za podizanje žive ograde. Medonosna je biljka. Plodovi aronije su ukusna poslastica i za ptice. Plod je slatko kiselkastog ukusa i crvenog mesa. Najpribližniji je ukusu crnog čaja, ili crnog vina.

U ljudskoj ishrani plodovi se koriste za pravljanje sokova, sirupa, džemova (u kombinaciji sa jabukom i šljivom), kompota, kao fil za čokolade, likera, rakija, vina… Sok je prijatnog osvežavajućeg ukusa. Osim u ishrani, plod aronije ima veliku primenu i u farmaceutskoj industriji. Bogat je antocijanom, sadrži vitamine A, B, C, E, P, minerale kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, mangan, molidben… Brojna istraživanja američkog Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je količina antioksidansa u plodu aronije znatno veća nego u namirnicama kao što su borovnica, brusnica ili kupina.

ŠTA LEČI

Plod aronije sadrži velike količine P vitamina koji u zajednici sa askorbinskom kiselinom snižavaju nivo holesterola u krvi i sprečavaju arteriosklerozu. Vitamini grupe P normalizuju grušavawe krvi.

Sok i sveži plodovi aronije preporučuju se  i kod malokrvnosti, bazedove bolesti (ima dosta joda), bolesti bubrega i oboljenja od radijacije. Preporučuje se bolesnicima od šećerne bolesti, bubrega, reumatizma I alergija.

(Moje selo)